Maloprodajne cene naftnih derivata od juče su povećane i na pumpama Naftne industrije Srbije. Na taj način jedini domaći proizvođač benzina priključio se drugim naftnim kompanijama koje posluju na srpskom tržištu u poskupljenjima što je suprotno trendu koji se očekivao nakon što je Vlada omogućila uvoz naftnih derivata od 1. januara.
Benzin evro-premijum poskupeo je za tri dinara, sa 125,6 na 128,6 dinara, evro-dizel je sada skuplji za 6,5 dinara (sa 116 na 122,5 dinara). Cena bezolovnog benzina BMB 95 povećana je za dva dinara i iznosi 118,4 dinara, dok je dizel D2 poskupeo za 1,4 dinara i košta 110 dinara. Kao razlog za poskupljenje goriva u NIS-u ističu da je cena sirove nafte sa 86,5 dolara po barelu porasla na 94,6 dolara po barelu, da je povećana akciza na naftne derivate i završena akcija prazničnih popusta.
U toj kompaniji navode da će i pored korekcije njihove cene i dalje biti među najnižim u zemlji i na nivou proseka u regionu. Primera radi, NIS-ov evropremijum košta 1,21 evro po litru, dok je njegova cena u Hrvatskoj 1,25 evra, u Crnoj Gori 1,26, u BiH 1,10 evra, Makedoniji 1,23, Madarskoj 1,3, Rumuniji 1,17, Bugarskoj 1,12, Grčkoj 1,59, a u Sloveniji 1,26 evra. NIS-ov evrodizel košta 1,16 evra po litru, dok je njegova cena u Hrvatskoj 1,15 evra, u BiH 1,12, u Crnoj Gori 1,17, Mađarskoj 1,27, Bugarskoj 1,10 evra, u Rumuniji 1,15, Grčkoj 1,39, a u Sloveniji 1,23 evra. U NIS-u kažu da dalje promene maloprodajnih cena zavise od cene nafte na svetskom tržištu i situacije na regionalnom tržištu naftnih derivata.
– Veleprodajne cene za evro dizel gorivo koje se slobodno uvozilo i do 1. januara povećavaju se samo za iznos akcize. Veleprodajne cene palete benzina povećane su za 50 odsto od iznosa rasta akciza. Ubuduće će veleprodajne cene zavisiti od situacije na tržištu – saopštavaju iz NIS-a.
Iz ugla te kompanije, glavni efekat liberalizacije je u tom što je cena goriva na tržištu Srbije izjednačena sa cenama u regionu i što se na tržištu prodaju isti naftni derivati, koji se mogu slobodno uvoziti iz susednih zemalja. U NIS-u smatraju da povećanje konkurencije neće dovesti do realnog sniženja cena na benzinskim pumpama jer cena nafte ima tendenciju rasta. Zbog rasta cene nafte na kraju 2010. godine sada je cena goriva u svim zemljama regiona visoka. Monopol NIS-a je završen, smatraju u toj kompaniji.
– Ne postoje nikakve specijalne akcize za NIS. Za NIS su iste akcize kao i za sve druge. Na 50 odsto proizvoda NIS-a (evrodizel, D2, evrobenzin) akcize su značajno povećane, što je pored povećanja cene nafte dovelo do rasta cena proizvoda NIS-a – navode u toj kompaniji.
Na pumpama Lukoil -Beopetrola evro dizel košta 123,9 dinara po litru, evropremijum BMB-95 košta 129,6 dinara po litru, bezolovni motorni benzin BMB-95 119,4 dinara a dizel D-2 110,5 dinara po litru. Na pumpama kompanije Eko Srbija evrodizel košta 124,9 dinara, nova cena evropremijuma BMB 95 je 134,9 dinara po litru, a litar dizela D-2 košta 112,9 dinara po litru. Ono što je sasvim izvesno je da vozači u Srbiji nisu zadovoljno načinom na koji je startovala liberalizacija tržišta. Naime, umesto obećanog sniženja cena koje je trebalo da izazove konkurencija na tržištu, nastupio je skok cena i to odmah u januaru.
Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja benzinskih stanica Srbije za Danas ističe da postoje dva osnovna razloga zbog kojih je gorivo poskupelo umesto da pojeftini.
– Kada su najavljivane niže cene goriva od desetak dinara po litru nije se znalo da će poskupeti cena sirove nafe na svetskom tržištu, a da će država povećati akcize na goriva. Takođe, ako se doda da su akcize na uvozna goriva više nego akcize za naftne derivate koji se proizvode u srpskim rafinerijama jasno je zašto je došlo do poskupljenja. Uzgred, može se konstatovati da je obezbeđivanjem nižih akciza za domaće gorivo država omogućila povlašćen položaj NIS-u koji je u međuvremenu podigao velikoprodajne cene – naglašava Tatić.
On dodaje da povećanje velikoprodajnih cena NIS-a predstavlja veliki problem za privatne trgovce naftnim derivatima jer izaziva povećanje troškova, konkretno prevoza, putarine i amortizacije što smanjuje maržu i dovodi u pitanje isplativost bavljenja tim poslom. Prema Tatićevim rečima privatni trgovci će biti prinuđeni da se obrate nadležnim u državi kako bi se našlo rešenje za problem koji im ugrožava egzistenciju.
Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika benzinskih stanica ističe za naš list da NIS nije imao razloga da podiže veleprodajne cene jer su akcize za njegove proizvode niže od uvoznih.
– Međutim, ta kompanija se opredelila za takav potez što predstavlja direktan udar na privatne trgovce. Naime, novim velepodajnim cenama se smanjuje razlika između nabavnih i maloprodajnih cena. Evidentno je da država favorizuje NIS. Kada to kažem smatram da postoji konsenzus svih vladajućih političkih opcija po tom pitanju. Cilj je da se unište mali i srednji trgovci naftim derivatima na domaćem tržištu – zaključuje Rakić.
Ministarstvo tvrdi da je tržište slobodno
Ministarstvo rudarstva i energetike je u potpunosti liberalizovalo tržište naftnih derivata u roku koji je za to bio predviđen, a cene goriva u Srbiji su trenutno na nivou cena u regionu, saopšteno je juče iz resornog ministarstva. U Srbiji je uticaj na rast cena goriva imao pad vrednosti dinara i korekcija akciza, navodi se u saopštenju i dodaje da, ukoliko cena nafte ubuduće bude rasla, i benzin će biti skuplji u Srbiji, u regionu, ali i u celoj Evropi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
