Prihodi od zdravstvenog turizma u Srbiji višestruko su manji od zemalja Evropske unije i nekih susednih zemalja koje imaju daleko manje banja, planinskih centara i termomineralnih izvora. Ovo je posledica višedecenijskog lošeg upravljanja banjskim, planinskim i drugim prirodnim resursima i kapacitetima, pokazalo je istraživanje Mreže za poslovnu podršku.
Uporedni rezultati pokazali su da, iako je razvoj medicinskog i spa turizma veliki potencijal za razvoj zemlje i otvaranje novih radnih mesta, Srbija kao država beleži izuzetno loše rezultate u toj oblasti.
Kako se navodi u saopštenju, tako skromni prihodi su posledica nepostojanja adekvatne strategije za razvoj te oblasti turizma, ali i višedecenijske zapuštenosti domaćih banja u kojima su mnoga lečilišta zatvorena ili jedva opstaju. Primer su dugogodišnji sporovi Fonda PIO i države oko vlasništva nad rehabilitacionim bolnicama u banjama tokom kojih se propadanje nastavilo. Među uzrocima su i sumnjive privatizacije nakon 2001., kada su umesto pronalaženja ozbiljnih investitora i strateških partnera ti kapaciteti kupovani od strane mnogih grupa i pojedinaca koji nisu bili u stanju da dovedu platežno sposobne goste i pacijente iz inostranstva.
Za male prihode odgovorna je i nedovoljna razvijenost privatnog zdravstvenog sektora u Srbiji, sporo izdavanje dokumentacije potrebne za dobijanje građevinskih dozvola potencijalnim investitorima, ali i to što se prijemni turizam ne tretira kao izvozna privredna grana.
Za razliku od Srbije, zemlje kao Poljska, Češka, Slovačka, Litvanija, Slovenija u poslednjih dvadeset i više godina intenzivno su radile na unapređenju svojih banja i zdravstvenih centara. Posetioci su pacijenti čiji su boravak finansirali nemački, britanski, norveški, francuski i drugi zdravstveni fondovi, što je omogućilo značajne prihode privredi i budžetima tih zemalja. Iako su one siromašnije u ukupnom broju banja od Srbije, prihodi od domaćeg medicinskog i spa turizma su daleko ispod tih zemalja, zbog nemara i različitih zloupotreba, navedeno je u istraživanju Mreže.
Bilans
Od zemalja Evropske unije i okruženja, u 2013. Češka je ostvarila 724 miliona evra od banjskog turizma, Slovačka 343 miliona, Slovenija 244 a Mađarska 376 miliona evra. Moldavija je prihodovala 97 miliona evra, Estonija 86, Litvanija 204 a Poljska 699 miliona evra. Švajcarska je ostvarila više od 1,5 milijardi, a Austrija 1,3 milijarde evra. Makedonija je po tom osnovu prihodovala 73 miliona, Bosna i Hercegovina 48, dok su prihodi Srbije od spa turizma iznosili svega 52 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
