Neophodni rezovi u fiskalnoj politici i javnim preduzećima

Misija Međunarodnog monetarnog fonda je posle sedmodnevnih tehničkih razgovora sa srpskim zvaničnicima napustila Beograd preporučivši novoj vladi da bi bilo dobro da iz temelja promeni sadašnju ekonomsku politiku ako želi da osigura održiv privredni rast i time smanji nezaposlenost i zadrži sadašnji nivo inflacije. Istina, mišljenje MMF nije obavezujuće, ali to ne znači da ga budući nosioci vlasti ne bi trebalo da prouče. Tim pre što se svaka od 20 tačaka Promemorije MMF praktično podudara sa stavovima domaćih ekonomskih stučnjaka koji upozoravaju da odlazeća vlada svojom politikom zapravo vraća Srbiju nekoliko koraka unazad kada je reč o reformama. S obzirom na to da je mišljenje stučnjaka MMF da je monetarna politika postavljena, kako kažu, u „dobre okvire“ i da daje rezultate na obaranju inflacije, nije teško zaključiti da se preporuka o izmenama ekonomske politike odnosi na fiskalnu politiku i politiku koja se vodi u realnom sektoru. Dakle, na oblasti koje su i tokom razgovora o sprovođenju trogodišnjeg finansijskog aranžmana sa MMF koji je okončan početkom prošle godine, stalno bile u žiži pažnje. Dovoljno je podsetiti da je i posle okončanja prethodnog sporazuma, u izveštaju MMF posebno naglašeno da bez završetka strukturnih promena u realnom sektoru Srbija ne može da računa na to da je postignuta makroekonomska stabilnost održiva na duži rok.

Suficit ili deficit

Ostvarivanje budžeta za 2006. i sprovođenje Uredbe o privremenom finansiranju u prvom kvartalu ove godine priča je za sebe. Razlika u računici oko suficita, odnosno, deficita u državnoj kasi ne može da bude samo računovodstveni problem, kako to objašnjava bivši ministar finansija Mlađan Dinkić. Tim pre što je prilikom usvajanja Izmena Zakona o budžetskom sistemu 2005. godine baš Dinkić tvrdio da se izmene predlažu da bi se metodologija prikazivanja budžeta usaglasila sa metodologijom MMF i standardima EU. Uprkos tome, tvrdnju MMF da je lane zabležen deficit od 1,6 odsto BDP Dinkić tumači neslaganjem u knjiženju prihoda od prodaje druge licence za mobilnu telefoniju i rashoda isplaćenih za podmirivanje duga prema penzionerima, ne objasnivši pri tom kako to da nešto što je jednokratni privatizacioni prihod može da ima tretman poreskog prihoda.

Međutim, izgleda da ta upozorenja nisu pažljivo razmatrana u Vladi premijera Koštunice. Sa raspisivanjem tendera za privatizaciju NIS odugovlačeno je dokle god se moglo, iako je preuzeta obaveza da taj posao bude okončan u prvoj polovini prošle godine. Prevremeni izbori poslužili su kao izgovor da se posao oko izbora strateškog partnera ne okonča, kao što nisu okončane ni neke druge preuzete obaveze , recimo u vezi sa prodajom non-kor delatnosti izdvojenih iz javnih preduzeća.
Iz Vlade Srbije nije bilo čak ni nagoveštaja o pravcu u kome bi privatizacija javnih preduzeća mogla da ide, osim što se čulo da je svako od javnih preduzeća „slučaj za sebe“. Na privatizaciju JAT se recimo potpuno „zaboravilo“ iako je, podsetimo, u razgovorima sa MMF, najavljeno da će to preduzeće prvo ući u za privatizaciju.
Objašnjenja o neodrživom rastu plata od 30 odsto nominalno u prošloj godini, što je znatno iznad rasta produktivnosti, ne daju ni bivši ni aktuelni ministri u Vladi.
Procenjuje se da je rastu deficita tekućeg plaćanja od 13 odsto ovakav rast plata dosta kumovao. To je za sve ekonomske eksperte bio znak za uzbunu. Međutim, umesto uzdržavanja od daljeg narušavanja makroekonomske stabilnosti, vlada u odlasku po treći put menja Uredbu o privremenom finansiranju kako bi „preraspodelila ukupan obim sredstava shodno dosadašnjoj realizaciji“, što, kako kažu stručnjaci, ili govori o tome da je Uredba pravljena nekvalitetno, ili da neke obaveze jednostavno nisu isplaćene. Možda je upravo zbog toga Misija MMF preporučila da se produži privremeno finansiranje, jer je ocenila da neće biti lako ispraviti sve ono što je u oblasti javnih finansija urađeno tokom proteklih pet-šest meseci.