Foto: Shutterstock/Hi my name is Jacco
Postoji jedan virtuelni svet koji se ubrzano gradi, a u njemu se poslovanje odvija na mnogo brži, jednostavniji i efikasniji način nego ovaj u kome sada živimo. Reče je o svetu u kome posluju privrednici, banke, velike kompanije i mnogi drugi. Pojedini Subotičani su se već upoznali sa izrazima poput kriptovaluta, blockchain, tokenizacija. Međutim, za većinu nas ovo su još uvek – tabu teme.
„Subotica je prva na Balkanu što se tiče broja vlasnika kriptovaluta. Ovaj grad je za 2,4 odsto iznad Beograda“, izjavio je u razgovoru za Danas, Ivan Andrejević, suosnivač CTB Crypto & Consulting-a, ko-autor knjige „Kripto Revolucija“ i osnivač najveće Fejsbuk grupe u Srbiji „Crypto Traders Balkan“.
Subotica znatno iznad proseka
Kriptovalute nisu novac, to je samo sredstvo razmene koje je nemoguće falsifikovati i trajno ostaju zabeležene poput zapisa, objašnjava naš sagovornik.
„Slučaj sa običnim novcem je to što se najviše koristi u kriminalne svrhe, dok kriptovalute, iako su tabu tema, svega 0,8 odsto se koristi u kriminalne svrhe, jer jednom urađena transakcija više nikada ne može biti obrisana. Sve dok postoji strujanje interneta, transakcija se ne može obrisati. Zbog toga je prvenstveno ni političari ne vole, kao ni mnogi drugi, jer je nemoguće izbrisati trag o korupciji“, ističe Andrejević.
Prema njegovim rečima, sve je veće interesovanja građana za ovaj vid investiranja.
„Subotica je bila vodeća još od 2009. godine kada je bitkoin zvanično izašao na berze. Subotica je znatno iznad proseka, i Čačak se takođe dosta odvaja od ostatka Srbije“, napominje Andrejević.
Srbija je jedna od vodećih zemalja sa jednim od najboljih zakona u svetu o digitalnoj imovini međutim fizička i pravna lica su u nedovoljnoj meri obaveštena o tome i nekako kod nas i dalje vlada strah.
Takođe, kako ističe, Subotica je jedan od vodećih gradova u Srbiji po usvajanju i korišćenju digitalne imovine.
Andrejević objašnjava da se svi zapisi o transkcijama nalaze na svojevrsnom blockchainu i da trenutno ovde zastupljeno svega oko 8 odsto svetske populacije.
Šta su kriptovalute?
„Kriptovalute su samo jedan mali deo blockchain tehnologije, one su kao i-mejl na internetu, u suštini, sredstvo razmene novca, to jest, vrednosti. Sa druge strane, cela blockchain tehnologija okružuje kriptovalute, jer one su najpopularnije među njima, i pružaju mnogo više“, napominje.
Podseća da su velike strane kompanije već otvorile predstavništva i kancelarije u takozvanom Meta verzumu, pa je tako taj neki virtuelni svet zasnovan na blockchainu zapravo postao mnogo više od same igrice, kako je prvobitno bilo predviđeno.
Andrejević kaže da su investitori u digitalnu imovinu pretežno mlađi, od 25 do 30 godina, sa mnogo većom tolerancijom na rizik, jer imaju izgrađenu svest o investiranju, pripremanju nekome za budućnost.
„U Srbiji danas svega oko 2 odsto stanovništva investira, dok je u Americi taj procenat oko 87 odsto stanovništva, pa Srbija i dalje jako puno zaostaje. U hartije od vrednosti ili akcije u Srbiji investira svega oko 10.000 građana, i postoji oko 180.000 vlasnika kriptovaluta“, ocenjuje.
Kriptovalute koje su ostale bez vlasnika su trajno pohranjene na blockchainu, ističe Andrejević i dodaje da, „jednostavno ukoliko nema ključa, njih više niko ne može da nađe“.
„One na brojnom stanju postoje, ali ne mogu više biti prodate ili otkupljene. To je prednost ili mana, zavisi ko kako gleda na to“, navodi.
Šta je virtuelna imovina?
Virtuelna imovina po našem zakonu podrazumeva sve ono što je nematerijalno, tu možemo svrstati i kriptovalute kao sredstvo razmene, odevne predmete, zgrade, virtuelne nekretnine, parcele, i drugo.
U Beogradu je osnovana prva agencija za nekretnine koja posluje u Meta verzumu.
„Mi to sve imamo u tom Meta verzumu, u paralelnom, virtuelnom svetu mi to nemamo u fizičkom obliku. U tom svetu postoji brži i lakši pristup određenim informacijama, lakše ćete doći do banke i podići kredit bez dodatnih provizija i bez kontakta sa ljudima. Kontaktiraće vas putem avatara. Vi tamo kao i u realnom svetu možete da napravite kancelariju i da odatle vodite posao, s tim da vam to olakšava poslovanje, jer imate i virtuelne sastanke sa klijentima i partnerima i niko od njih ne mora trošiti vreme na putovanje“, objašnjava Andrejević.
On je naveo i jedan primer i ilustrovao ga, na koji način smo mogli da uštedimo novac, a da ga ne pojede inflacija kakvoj smo izloženi posebno u poslednje dve godine.
„Da smo pre 10 godina stavili 100.000 dinara na čuvanje danas i u prvoj radnji do nas za taj novac mogli kupiti robu u vrednosti od 45.000 dinara. Da smo pre 7 godina uložili 1.000 dinara u Bitcoin, danas bi taj novac vredeo oko 120.000 dinara po trenutnim tržišnim cenama“, ističe.
Investiranje i trgovina digitalnom imovinom-kriptovalutama je u poslednjih deset godina promenila mnogo, kako u svetu finansija, tako i u polju finansijske pismenosti Balkana.
„Takođe je bitno dodati da u trenutnoj svetskoj ekonomskoj krizi vodeće kriptovalute su se pokazale prilično stabilnije nego akcije mnogih poznatih svetskih kompanija i banaka i na svim svetskim berzama zabeležile priličnu stabilnost ukoliko se poredi procentualno kretanje u tradicionalnom sektoru sa digitalnom imovinom“, kaže Andrejević.
Kako bi se podigla svest građana o ovoj temi, u utorak, 29. novembra, na Ekonomskom fakultetu u Subotici, u saradnji sa „Društvom ekonomista Subotica“ i Privrednom komorom Srbije biće održana tribina pod nazivom „Investiranje u digitalnu i/ili materijalnu imovinu“. Početak je u 18 časova.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
