linglong foto Miroslava Pudarfoto Miroslava Pudar

Nedavni protest pred kapijama Linglonga, kada je 200 radnika firme iz Svilajnca Alfa Technics blokiralo kapije gradilišta kineske gumare zbog neizmirenog duga od 5.5 miliona evra, bacio je još jedno svetlo na „investiciju veka“ koja bi trebalo da obezbedi 1.200 radnih mesta ali zbog koje, veća sada, mnoge srpske firme i podizvođači ostaju bez prihoda.

Samo u prošloj godini, prema javno dostupnim podacima, obaveze Linglonga prema dobavljačima iznosile su  240 miliona evra, od čega je dug prema srpskim dobavljačima bio 167 miliona evra. Ta firma se u mređuvremenu i dugoročno zadužila sa više kredita.

Zrenjaninci se pitaju kakva je cena tih radnih mesta, kada je država poklonila za nju zemljište, dala novac, a grad oprema tu buduću fabriku komunalnim priključcima i plaća razminiravanje terena od bombi zaostalih iz drugog svetskog rata.

Obaška restitucija i stari naslednici, naći će se obeštećenje za njih i neka utešna njiva, provejava i ova iza brojnih drugih vesti koje prate izgradnju kineske gumare.

Odavno zrenjaninski aktivisti upozoravaju da netransparetne investicije nisu potrebne i skreću pažnju da je izgradnja fabrike autoguma Linglong višestruko narušila pravni poredak, dugoročno ugrožava životnu sredinu, i izaziva kršenje ljudskih prava i sloboda.

„Prvo, zato što je Linglongu dat privilegovan položaj u odnosu na druge subjekte na tržištu. Ogromnu parcelu zemljišta ta kineska kompanija je dobila na poklon, na mestu na kojem su svi drugi investitori takvo zemljište morali da plate. Zatim je država svojim novcem finansirala komunalno opremanje tog zemljišta, što je takođe privilegija koju ostali nemaju“, navodi Dušan Kokot iz Građanskog preokreta, čiji su aktivisti podneli krivične prijave zbog ove fabrike.

Odavno je i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i žvitonu sredinu RERI podneo krivičnu prijavu protiv odgovornih lica u Linglong-u zbog građenja bez građevinske dozvole, ukazujući da je država nezakonito poklonila kineskom Linglongu 75 miliona evra državne pomoći bez garancija o broju zaposlenih ili čuvanju životne sredine.

Kako je navedeno u analizi, državna pomoć dodeljena kompaniji Linglong Tire, sastoji se, iz opredeljenih novčanih sredstava u iznosu od 75,82 miliona evra, koje joj je dodelilo Ministarstvo privrede i 95 hektara zemljišta u vlasništvu grada Zrenjanina, procenjene vrednosti 7,66 miliona evra, koje je Linglongu dodelila Republička direkcija za imovinu.

„Ni kompanija Linglong ni Ministarstvo privrede nisu prijavili celokupnu pomoć primljenu od države koja se sastoji iz pomoći dodeljene kroz dugoročno oslobađanje od poreza na dobit i bescarinski uvoz, doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta,  indirektne državne pomoći koju je Linglong primio u formi izgradnje infrastrukture“. Ukupna pomoć koju je Linglong dobio od Republike Srbije izvesno prevazilazi dozvoljeni prag pomoći za velike projekte“, upozorio je svojevremeno Mirko Popović iz RERI-ja.

Evropa je, ipak, najveći poslodavac u Zrenjaninu

Prema javno dostupnim podacima, u Zrenjaninu su i dalje najveći investitori firme iz Evropske unije, koje su otvorila preko 10.000 radnih mesta – Fulgar, Modital, Mehler, 4Blindes, Kolpa, Drekslamjer.

Reč je o direktnim stranim investicijama. Najveći poslodavac je, svakako, nemački Drakslmajer koji je u jednom trenutku zapošljavao 7.000 radnika.

A zasluge za to da dobije dve industrijske zone Zrenjanin duguje Demokartskoj stranci, koja je opremila i otvorila dve industrijske zone – Industrijsku zonu Bagljaš i Industrijsku zonu Jugoistok.

Investitorima je gradsko građevinsko zemljište prodavano po jasno utvrđenim cenama, dok sada, u novoj eri vlasti, dolazi do poklanjanja zemljišta.

Linglong nije jedini koji je dobio na poklon zemljište. Dobila ga je i firma iz UAE Metito, za gradnju pogona prečistača otpadnih voda. Reč je o oko tri hektara u blizini industrijske zone Jugoistok.

Baš tu industrijsku zonu otvorio je 2010. godine tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, čiju je izgradnju Evropska agencija za rekonstrukciju finansirala sa četiri miliona evra, a grad Zrenjanin uložio više od milion evra, dok je 27 miliona dinara obezbedio NIP.

Projekat izgradnje infrastrukturnog opremanja Industrijske zone „Ečka“ počeo 2007. godine, tako što je grad Zrenjanin konkurisao kod Evropske agencije za rekonstrukciju, a projekat je ocenjen kao najpovoljniji.

Ugovor sa izvođačem, firmom „Alpina“, potpisan je 2008. godine, a radovi su završeni na vreme.

Industrijska zona Jugoistok 2010. godine otvorena je na površini od 72 hektara bila je potpuno infrastrukturno opremljena i spremna da primi izvođače svih profila.

U trenutku otvaranja već su postojale firme koje rade, poput Apline i OM inženjeringa.

Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.