Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLETIako se bliži dogovoreni rok za potpuno povlačenje NATO trupa iz Avganistana, planirano za 1. maj ove godine, konačna odluka o tome nije doneta ni nakon poslednjeg ministarskog sastanka Alijanse, održanog ranije ove nedelje u Briselu.
Na dvodnevnim razgovorima ministara odbrane zemalja članica NATO, s druge strane, dogovoreno je da se u Irak pošalje još 3.500 vojnika.
Sastanak, koji je i bitna priprema za samit koji će se održati nešto kasnije ove godine, prvi je pod novom, Bajdenovom administracijom SAD-a, što je podstaklo otvoreno zadovoljstvo među učesnicima razgovora, koji su ocenili da se otvara mogućnost za novo poglavlje u odnosima između Evrope i Severne Amerike.
Generalni sekretar Jens Stoltenberg, koji je protekle četiri godine imao veoma tešku poziciju u odnosu na SAD i predsednika Donalda Trampa, istakao je nadu da će saveznici shvatiti “sjajnu priliku za jačanje prekoatlantskih veza”.
– Nakon nekoliko teških godina za sve nas s obe strane Atlantika, imamo suštinsku agendu koja gleda u budućnost. Istovremeno, moramo da ojačamo našu političku i praktičnu saradnju sa istomišljenicima širom sveta. Tako možemo zaštititi poredak zasnovan na pravilima, koji podrivaju zemlje koje ne dele naše vrednosti, poput Rusije i Kine, rekao je Stoltenberg na konferenciji nakon prvog dana razgovora, kada se učesnicima obratio i novi ministar odbrane SAD Lojd Ostin.
Ostin je, učestvujući na sastancima tokom oba dana ministarskih susreta, potvrdio poruku Džozefa Bajdena da “Sjedinjene Države nameravaju da ožive odnose sa NATO i da su čvrsto posvećene garancijama iz člana 5, prema kom je napad na jednog saveznika napad na sve“. To je precizirano i u saopštenju Pentagona koje je Ostin izneo pred ministre.
– NATO je osnova trajne transatlantske bezbednosti, a Alijansa služi kao bedem naših zajedničkih vrednosti demokratije, individualne slobode i vladavine zakona. Spremni smo da se konsultujemo zajedno, zajedno odlučujemo i delujemo zajedno, kazao je Ostin.
Jedna od težih odluka o kojoj će se raspravljati i narednih nedelja jeste da li će NATO ispoštovati dogovor prethodne američke administracije i talibana da sve trupe budu povučene sa teritorije Avganistana do 1.maja. Taj rok teško da će biti ispoštovan, sudeći po Stoltenbergovim odgovorima, koji je više puta naglasio da će se “NATO povući kada za to bude vreme”, ali isključivo bez opasnosti da se ugrozi dosadašnji postignut napredak.
– U ovom trenutku nismo doneli odluku o našem budućem prisustvu u Avganistanu. Mirovni proces je najbolji način da se zaustave godine nasilja, ali pregovori su krhki a napredak spor. Sada je prioritet da se ide ka miru, sve strane moraju da shvate dobrobit toga. Talibani moraju da smanje nivo nasilja, i da ispune dogovor da prestanu da sarađuju sa terorističkim grupama, to je veoma jasno rečeno i ponovljeno mnogo puta, rekao je generalni sekretar NATO.
Stoltenberg je napomenuo da je broj trupa u Avganistanu značajno smanjen, te da je trenutno na toj teritoriji 10.000 vojnika, dok je taj broj pre samo godinu iznosio čak 100.000 ljudi.
– Da bismo povukli trupe moramo da se uverimo da su pregovori uspešni, da su njihove bezbednosne snage, koje mi treniramo, osposobljene da se same izbore sa terorizmom, zaključio je Stoltenberg.
Ministri su na sastanku doneli i odluku da se produži misija u Iraku, a broj NATO osoblja sa 500 poveća na 4.000.
– Da bismo podržali iračke snage u borbi protiv terorizma i da bismo se uverili da se ISIS neće vratiti, misija će uključiti i još iračkih institucija, ali i geografski prostor širi od Bagdada, obrazložio je Stoltenberg.
On je napomenuo da je ISIS izgubio veliki deo teritorije koju je kontrolisao, ali da je “još prisutan”.
– NATO je danas u Iraku mnogo manje prisutan nego ranije, u poslednjih sedam godina koliko su saveznici tamo. Ipak, moramo da se zajedno sa iračkom vladom izborimo da se ISIS ne vrati. Motrimo situaciju, radimo i sa njihovim obaveštajnim i bezbednosnim službama, a odluke u budućnosti ćemo bazirati na tome, zaključio je Stoltenberg.
Generalni sekretar je predstavio i plan NATO 2030, u kom je, kako sam kaže, postavio prilično ambiciozne zadatke pred Alijansu, koje bi ona trebalo da ispuni u ovoj dekadi. O tim planovima detaljnije će se raspravljati na ovogodišnjem Samitu lidera NATO-a koji će se održati u Briselu, dok će datum tog skupa biti utanačen u zavisnosti od epidemiološke situacije.
Tekst preuzet sa portala Demostat
Pravednija podela ulaganja
Ministri su na sastanku razgovarali i o ulaganjima u odbranu ali i uvođenju pravednije raspodele tog tereta među zemljama članicama. Kako je Stoltenberg naveo, ovo je sedma uzastopna godina povećanih izdataka za odbranu od strane evropskih saveznika i Kanade.
– Od 2014. godine, evropski saveznici i Kanada doprineli su kumulativno dodatnih 190 milijardi dolara. Očekuje se da će devet saveznika potrošiti dva odsto BDP-a na odbranu u poređenju sa samo njih tri u 2014. godini, naveo je generalni sekretar NATO-a i dodao da će i ove godine, 24 saveznika ispuniti smernice o ulaganju najmanje 20 odsto svojih odbrambenih budžeta u glavnu novu opremu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
