Prvanović: Problem je gubitak poverenja u državu i mišljenje kriznog štaba

– Drugo, neki od njih, bar ovi koje sam ja imao prilike da upoznam, su zaista kao ljudi potpuno o-kej. Znači, oni nemaju neke paklene namere, u smislu da žele bilo kome zlo da nanesu tim svojim stavom, nego je pozadina tih njihovih zalaganja bojazan i strah od eventualnih posledica tih vakcina. Opet, da se ogradim, ja zaista nemam pojma šta se nalazi u tim vakcinama i da li su „o-kej“ ili nisu. Ja lično sam primio dve ruske i jednu američku. Ja nemam nikakav strah od vakcine i čim sam mogao ja sam se vakcinisao. Svakako ne spadam u antivaksere – ističe Prvanović. 

Kao fizičar, on kaže da „mi naučnici i u najboljoj nameri nekad napravimo nešto što je štetno, a šteta može da se manifestuje, to jest da je otkrijemo, tek nakon nekoliko godina“.

– Ja bih vas podsetio na dve stvari. Jedna je azbest. Znate i sami da je jedno vreme to bio materijal u kog su svi polagali ogromne nade da će u građevinarstvu da napravi revoluciju. Onda se tek posle ko zna koliko godina ispostavilo da je to kancerogeni materijal i naravno da je napušten. Ali, u trenutku kada je to otkriveno, svi su u najboljoj nameri to propagirali. I druga stvar, to je skorije bilo, možda se toga sećate pre nekoliko godina, „BPA“ plastika, kada je otkriveno da u dečijim flašicama ima neka supstanca, sad ne znam koji je hemijski sastav, koja prilikom zagrevanja, obično se sipa toplo mleko, izlazi iz plastike i opet je kancerogen ili otrovan – navodi Prvanović.

On ponavlja da naučnici u najboljoj nameri nekada nisu u stanju da predvide eventualno štetno dejstvo nečega za šta misle da je zaista izuzetno kvalitetno.

Prema Prvanovićevom mišljenju, to bi moglo da bude neko opravdanje za neke antivakserske stavove, odnosno za ljude koji se plaše toga da bi te vakcine mogle da imaju neko štetno dejstvo.

– Rešenje bi bilo kada bi najstručniji ljudi među vakserima i među antivakserima seli i diskutovali to, ako treba i pet dana, i na kraju došli do nekakvih zaključaka, izašli pred javnost i rekli „to i to mislimo da je o-kej, ovo mislimo da nije“. Ali, stvar je u tome što se, pogotovo kod nas u Srbiji kao što znate, izgubilo poverenje u državu i u mišljenje takozvanog stručnog kriznog štaba, koji je naravno ekspozitura ove partijske vlasti. Zato što sada niko nikom više ništa ne veruje. Taj krizni štab se izblamirao ko zna koliko desetina puta. Ispostavilo se da su oni samo tu da sporovde u delo ono što je u interesu vladajućeg režima – smatra Prvanović.

Prema njegovom viđenju, zbog svega onoga što je krizni štab radio, poput organizovanja utakmica, izbora i zatvaranja, on se potpuno kompromitovao, zbog čega sada imamo situaciju da njima više niko ništa ne veruje, te da naprosto kada nekome pustite ideju da to može da bude dugoročno štetno, na primer primanje vakcine, on se naravno uplaši, ne zna šta će i prosto se blokira.