Predstavnici civilnog društva u Srbiji, u nastavku Danasovog serijala o transparentnosti i organizovanju predstojećih pregovora o pristupanju EU, saglasni su da država treba da u tom procesu iskoristi kapacitete nevladinog sektora, uključujući organizacije koje se niz godina bave evropskim integracijama, strukovna udruženja i akademske krugove. Ipak, imaju različita mišljenja o tome kakva bi precizno uloga organizacija civilnog društva (OCD) trebalo da bude.


Ivan Knežević iz Evropskog pokreta u Srbiji i Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije smatraju da u pregovarački proces i institucionalno treba uključiti što širi spektar ljudi, dok Miroslav Prokopijević iz Instituta za evropske studije zastupa stav da civilni sektor ne bi trebalo da ima mesto u direktnim pregovorima.

Knežević ukazuje za Danas da učešće civilnog društva u procesu pregovora sa EU nije jedan od formalnih uslova za njihov početak, ali da, poštujući principe inkluzivnosti i transparentnosti pregovaračkog procesa, uključivanje OCD u najširem smislu, dakle NVO, univerziteta, instituta, sindikata, profesionalnih asocijacija, privrednih komora, udruženja poslodavaca, udruženja poljoprivrednih proizvođača, u proces pregovora može imati višestruke koristi za Srbiju.

– Kancelarija za evropske integracije je prepoznala značaj uključivanja OCD u proces pregovora i trenutno, uz tehničku podršku nemačkog GIZ-a, preko projekta „Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji“, radi na analizi i utvrđivanju mogućih modela i kriterijuma za njihovo uključivanje. Postoji nekoliko razloga zašto je važno uključiti organizacije civilnog društva u proces pregovora sa EU. Između ostalog, na taj način će se kreirati kvalitetnija pregovaračka pozicija zemlje u pojedinačnim pregovorima, odnosno argumentacija pregovaračkog tima za predlaganje određene dinamike preuzimanja pojedinih segmenata obimne pravne tekovine EU po pregovaračkim poglavljima dodatno će biti zasnovana na realnom stanju stvari na terenu – objašnjava Knežević.

Takođe, ukoliko u proces pripreme pregovora budu uključeni svi ključni činioci, kako u javnoj raspravi, tako i u civilnom društvu, proces primene dogovorenog biće mnogo efikasniji, a koristi od procesa za građane i društvo u celini biće veći. Najzad, tako se unapređuje informisanost građana o procesu pregovora i, „što je još važnije, o uticaju preuzetih obaveza u pojedinim poglavljima na svakodnevni život građana Srbije“, zaključuje Ivan Knežević.

Jelena Milić kaže za Danas da je uključivanje svih aktera relevantnih u društvenom i političkom smislu naročito značajno za Srbiju, čiji kapaciteti državne uprave „nisu na zavidnom nivou“.

– Na čelo pregovaračkog tima i u radne grupe bitno je izabrati ljude sa profesionalnim integritetom prepoznatim u Srbiji i EU, bez obzira na to da li su bliski vlasti ili ne. U konsultativna tela pregovaračkih grupa u procesu pravljenje strategija, akcionih planova i drugih dokumenata iz kojih se zatim usvajaju stavovi za svako od poglavlja moraju od početka biti uključeni predstavnici NVO, think tank-ova, akademske zajednice, sindikata, medija i profesionalnih asocijacija – smatra Milićeva.

Miroslav Prokopijević navodi za Danas da su pregovori o članstvu u EU „uglavnom samo na papiru pregovori, odnosno da je u stvarnosti to saobraćaj papirima u vezi sa svakim od 35 poglavlja“.

– U pregovorima treba da učestvuju isključivo predstavnici Vlade i oni koje Vlada odabere. Predstavnici NVO ili stručnih udruženja, poput udruženja ekonomista ili pravnika, nemaju šta da traže u pregovorima kao predstavnici tih organizacija i udruženja. Ako Vlada odabere nekog pojedinca zbog stručnosti, to je druga stvar, ali on će tu biti isključivo predstavnik države, a ne NVO – kategoričan je Prokopijević, koji zaključuje da ljudi iz civilnog društva „za svoj groš“ mogu posmatrati i proučavati proces pregovora, mogu ga hvaliti ili kuditi, kao i da „s te strane može ponekada doći i neki dobar predlog”.

Monitoring pregovora i izveštavanje javnosti

Prema mišljenju Ivana Kneževića iz EpuS, neophodno je da OCD sprovode i monitoring pregovora i kontinuirano zajedničko izveštavanje javnosti, uz ukazivanje na otvorena pitanja u konkretnim oblastima u kojima se vode pregovori. Jelena Milić naglašava da se CEAS već dve godine priprema da aktivno doprinese u delu pregovora koji se tiču unutrašnje bezbednosti, arhitekture demokratske kontrole sistema bezbednosti, te zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.

 

SUTRA: Predstavljamo istraživanje Evropskog pokreta

u Srbiji o ulozi civilnog društva u pregovorima sa EU