Ekonomska i finansijska kriza, uz teško nasleđe 1990-ih, pokazuje krhkost tranzicione demokratije. U našem okruženju stalno se smenjuju borba za napredak i zaostajanje. Prosečan društveni bruto proizvod u regionu iznosi samo 38 odsto od EU proseka.

To je zastrašujuća brojka. Ona znači da se jaz između Srbije i EU stalno produbljuje. Zato se povećava i potencijal za frustrcije, proteste, nestabilnost. To nije u interesu Srbije.

Početak pregovora o ulasku Srbije u EU, kao i početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju za Kosovo, koji je s njim povezan, izuzetno su bitni jer oni donose konkretne mogućnosti da se ekonomsko zaostajanje smanji.

Ključni su pregovori. Od onog trenutka kada pregovori počnu, EU prestaje da bude politička parola i postaje svakodnevica državne administracije. Proces pridruživanja EU postaje proces reformisanja zemlje. Na početku pregovora otvaramo poglavlja 23 i 24, koja se odnose na funkcionisanje pravne države i borbu protiv korupcije. Građani Srbije će konačno odahnuti. Evropska unija će tog trenutka postati najbolji saveznik građanima koji su se nagledali lopovluka i osećaju se nemoćnim da dignu glas protiv tzv. političke elite. Dve bivše jugoslovenske republike postale su članice EU, Slovenija i, evo ovih dana, Hrvatska. Dva njihova bivša premijera su osuđena zbog korupcije. To je direktan rezultat savezništva sa EU. Početak pregovora sa EU znači početak kraja za lopove, koji su sami sebe nazvali „tranzicionim dobitnicima“.

Politički, napredak ka EU će dovesti Srbiju u priliku da jača savezništava na širem evropskom prostoru, i omogućiti da zbog svoga geostrateškog položaja Srbija ostane bitna karika između severa i juga Evrope, evropskog zapada i evropskog istoka.

Strategija Jugoistočna Evropa 2020, koju priprema Savet za regionalnu saradnju, naš je doprinos prevladavanju ekonomske krize u regionu. Osnovni cilj Strategije JIE 2020 je povećanje zaposlenosti. Bez toga nema poboljšanja uslova života građana. Vraćamo u fokus regionalne saradnje konkurentnost i razvoj, naravno, uz pridruživanje EU.

Najvažniji ciljevi do 2020. godine su: porast stope zaposlenosti za 12 odsto, porast međusobne trgovine u regionu za 230 odsto, porast BDP sa sadašnjih 38 odsto na 46 odsto od proseka EU. Cilj nam je i povećanje ukupnog priliva stranih direktnih ulaganja u region za 120 odsto i, konačno, 300.000 više visoko obrazovanih mladih ljudi. Naravno sa ozbiljnom šansom da se zaposle. Da bismo to postigli, mora da se unapredi proizvodnja, trgovina, investicije, obrazovanje i naše domaće vlade moraju da budu znatno efikasnije nego što je to danas slučaj, moraju da budu nekorumpirane. Početak pregovora Srbije o pridruživanju Evropskoj uniji učiniće ove ciljeve dostižnim.

Za Danas pišu i…

Sutra: Dragan Đilas.

Petak, 28. jun: Aleksandar Vučić.

I autori iznenađenja…

Zašto smo pokrenuli ovaj serijal

Dnevni list Danas će zaključno sa 28. junom objavljivati ekskluzivne autorske tekstove ključnih srpskih političara, čelnih ljudi nekih od najvažnijih državnih institucija i istaknutih predstavnika civilnog društva na temu „Zašto je datum (početka pregovora o pristupanju EU) važan za Srbiju“.

U susret odluci EU o novoj fazi evropske integracije Srbije, ovo je naš skroman pokušaj da se javni diskurs o famoznom datumu racionalizuje, da umesto melodramatične histerije bacimo novo, jasno svetlo na važnost pregovaračkog procesa – strukturnog reformisanja svih oblasti države i društva kroz usvajanje i punu primenu pravnih tekovina EU, sa ciljem da od Srbije izgradimo uređenu, modernu, demokratsku zemlju, zasnovanu na standardima i vrednostima ujedinjene Evrope. N. T.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.