Ivica Dačić: Vučić nema vremena za kadriranje u SPS

Naime, da bi se utvrdilo poglavlje 35, treba najpre da dođe do pune implementacije onoga što je dogovoreno u Briselu, kaže u razgovoru za Danas Ivica Dačić, šef srpske diplomatije i lider SPS, odgovarajući na pitanje da li je tačno da Berlin traži promenu našeg Ustava i brisanje Preambule o Kosovi, čime se implicira priznavanje nezavisnosti Kosova. Dačić napominje i da niko pred Srbiju formalno nije postavio uslov da je priznanje Kosova uslov za ulazak u EU.

Ipak, austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc tvrdi da je potrebno da pre ulaska u EU Srbija normalizuje odnose sa Kosovom uz pravno obavezujući dokument?

– Sebastijan i njegovi saradnici odmah su nakon objavljivanja te izjave poslali objašnjenje da to što je na naslovnoj strani NIN-a on nije izjavio, naročito ne u smislu da Srbija mora da prizna Kosovo. Objasnili su da je on samo ponovio ono što već stoji u stavovima Evropskog saveta da treba da se radi na normalizaciji odnosa. U tom smislu trebalo bi da bude potpisan neki pravno obavezujući dokument. Ali kakva je sadržina tog dokumenta, to u ovom trenutku niko u EU ne bi mogao da odgovori. Mi već radimo na normalizaciji odnosa sa Kosovom, ali zahteva za priznavanjem nezavisnosti Kosova nema, a ako ga bude, o tome ćemo se tada izjašnjavati. Za sada nema ničeg alarmantnog.

Čini se da predsednik Srbije Tomislav Nikolić smatra da je situacija alarmantna kad tvrdi da ćemo ipak morati da se izjašnjavamo Kosovo ili Evropa?

– Nikolić je izjavu Johanesa Hana, koji je rekao da sigurno EU neće primiti u svoj sastav zemlje koje imaju nerešena pitanja i koje taj problem mogu da prenesu u EU, protumačio tako da to podrazumeva da mi moramo da priznamo nezavisnost Kosova. Razni predstavnici EU imaju jasan stav o Kosovu i oni govore da Kosovo treba što pre da se prizna, ali zvaničnog zahteva nije bilo.

Izgleda da vlada i predsednik različito čitaju stvarnost?

– Ne postoje disonantni tonovi, niti različito shvatanje stvarnosti. Oko strateških ciljeva nema različitih shvatanja, naročito između predsednika i premijera. Međutim, ovde se znaju ustavne nadležnosti po kojima vlada utvrđuje i vodi unutrašnju i spoljnu politiku, a predsednik republike predstavlja zemlju i pridržava se Ustava. Normalno je da u takvim odnosima ne moraju da postoje identični stavovi. U vreme dok su Milošević i Tadić bili predsednici, ta pitanja se nisu postavljala, jer je praktično vlada bila u senci predsednika.

Zamera vam se neformalno i komotno ponašanje tokom susreta sa drugim diplomatama?

– Nije Titova diplomatija bila uspešna zbog sastanaka koje je imao, nego zbog načina kojim je vezivao ljude za sebe. I ja se tako ponašam, jer kroz neformalne razgovore uveravam sagovornike da je Srbija na pravom putu. Mi danas imamo takvu situaciju da svako ko je bio ovde i sa kim smo imali neformalne kontakte, postao veliki prijatelji Srbije. Lično poznajem 70 ministara spoljnih poslova i sa svakim mogu da razgovaram telefonom u svakom trenutku. To je veliki kapital za našu zemlju.

Sa kojim šefom diplomatije imate najbolje odnose?

– Najopušteniji odnosi su sa ministrima iz regiona, jer se sa njima viđam svake nedelje. Dobri odnosi su sa mnogim ministrima, a da ne govorim o Ketrin Ešton, koja je danas najveći propagandista Srbije širom sveta.

Koliko vam loše poznavanje engleskog jezika otežava komunikaciju sa sagovornicima iz sveta?

– Prvo, ja sam ministar spoljnih poslova Srbije i u tom smislu niko me i ne tera da govorim engleski, ili bilo koji drugi strani jezik. Učio sam ruski, ali sada na međunarodnim forumima izbegavam i njega da govorim da ne bi bilo pogrešno protumačeno. Engleski učim sam i radujem se što je moje znanje tog jezika u odnosu na proteklih šest meseci neuporedivo bolje. Ne ustručavam se da govorim i ovakvim engleskom, čak ni pred članovima OEBS. Sa druge strane kad pročitam govor, niko ne veruje da ne znam engleski.

Pišete li sami govore, ili to čine drugi za vas?

– Uvek mi neko napiše na srpskom šta bi trebalo da se kaže, što ja uglavnom u najvećem delu promenim. Najbolji govori su mi bili oni koje sam pravio.

Šta ćete uraditi sa viškom zaposlenih u MSP, glumicama i starletama koje su zapošljavali vaši prethodnici?

– Višak zaposlenih se ne određuje po tome ko je koga zaposlio. Reč je o normalnoj meri, zakonski propisanoj, kojoj pribegava svaka država koja želi da zaista štedi. I upravo je takav i naš odnos prema toj meri. Već otpuštamo višak zaposlenih, i nastavićemo to da radimo, po tačno utvrđenim kriterijumima, koji su vezani za količinu posla, za potrebe ministarstva, a ne za to da li je nekoga doveo ovaj, ili onaj. Uostalom, nema više ni starleta, ni glumica u Ministarstvu spoljnih poslova, samo zato što nam nisu potrebne, ni zbog čega drugog.

Vašem ministarstvu se spočitava i da su umesto karijernih diplomata zapošljavani sinovi, ćerke i rođaci?

– Verujem i da se u Danasu može pronaći po nečiji rođak. To što ste nečiji ni u jednom društvu ne sme da vas diskvalifikuje. Verujem, čvrsto, da i takvi, ako su kvalitetni, mogu da budu dobri novinari, ili dobre karijerne diplomate. I, samim tim, ne mislim da je moj posao da sada jurim nečije tetke, strine, unuke, ćerke… po ministarstvu.

Kada će Srbija konačno da imenuje ambasadore u vodećim evropskim i svetskim zemljama?

– Srbija već to radi, ali, kao ni ostale ozbiljne države, ne polemiše o imenima po novinama. Pre svega zato što to nije samo naše pitanje, već i ozbiljno pitanje za zemlju domaćina, i bilo bi neukusno, i neprimereno diplomatskom bontonu da se saopštavaju imena pre nego što se o njima dogovorimo sa zemljom domaćinom.

Šta tačno podrazumevaju reforme SPS koje najavljujete uoči današnjeg Kongresa partije?

– To je novi odgovor na stanje i situaciju u kojoj se Srbija sada nalazi. SPS, ukoliko želi da ima budućnost, mora da da odgovor kako da te želje za socijalnom funkcijom države učini realnim u uslovima kada nismo ušli u raj i kada imamo problem sa ekonomijom. Ja ne želim da imam spisak praznih obećanja koji neću moći da ispunim.

Može li SPS to da ostvari sa postojećim kadrovima?

– Potrebno je jedno restrukturiranje i kadrovske politike. Promene su potrebne, ali to ne znači da su svi novi kadrovi uvek bolji od starih.

Znači li to da većina aktuelnih potpredsednika neće zadovoljiti kriterijume za novo vreme?

– Ne znači i nije realno da će se tako nešto desiti, ali promene su potrebne.

S obzirom na to da svi aktuelni funkcioneri SPS neće zadržati pozicije koje imaju, može li doći do raskola u stranci?

– Ne verujem da će kongres biti razlog za mimoilaženja. Ni sa kim nisam razgovarao pre kongresa, ne želeći da se mešam u kampanju. Težište unutarpartijske borbe prebačeno je na kandidate za potpredsednike ili predsednike IO. Ja lično nisam previše srećan što nemam protivkandidata za predsednika stranke.

Milutin Mrkonjić ipak najavljuje da će napusti SPS u slučaju da ne bude ponovo izabran za potpredsednika?

– Ne verujem da on može da napusti SPS, jer nije toliko glup. On prema meni ima očinski odnos, iako me je jedno vreme stalno kritikovao zbog Miloševića.

Da li ste već odlučili ko će biti Vaš zamenik. Spekuliše da će to biti Aleksandar Antić?

– Kada razmišljam o zameniku, pre imena svakako stavljam politiku. Interesuju me, i to sam već rekao, ideja, kreacija, vizija, i tim kvalitetima ću dati prednost u biranju svih saradnika. Nas čeka veliki posao, i nemamo prava ni na kakvu komociju. Potrebni su nam sposobni. I Srbiji i SPS-u.

Da li će prvi put nakon Gorice Gajević žena u liku Dijane Vukomanović doći na čelo Izvršnog odbora SPS?

– Ako se dobro sećam, Gete je svojevremeno tvrdio da je srpskoj epskoj poeziji potrebna „redaktura ženske ruke“. Sviđa mi se taj izraz, i važi i danas, za sve u Srbiji, pa i za SPS. Potrebna nam je ženska ruka, i što više žena u politici. A u čijem liku će one da budu, zavisiće od istih onih kvaliteta koje tražim za sve funkcionere SPS-a.

Spekuliše se i da lider SNS Aleksandar Vučić na izvestan način utiče na izbore unutar vaše partije, posebno na poziciju Branka Ružića?

– Vučić je premijer države koja je ušla u ozbiljne reforme, i koju su, na sve to, snašle mnogobrojne teškoće, od poplava do velikih međunarodnih kriza, poput ukrajinske. On se bavi investicijama, novim zakonima, priključenjem EU, i svakako nema vremena za bavljenje još i stranačkim pitanjima, pogotovo u SPS-u. To je naš posao, i umećemo sami da ga obavimo.

Da li je Ružić solo igrač u stranci ili vaš trbuhozborac koji priča ono što vi mislite? On kaže nešto protiv SNS, a onda se Jovičić obruši na vas, nazivajući vas najvećim kriminalcem?

– Sam govorim šta mislim, i nemam nikakav problem sa autocenzurom. Imam i jasne prioritete, i u njih svakako ne spada odgovaranje na izjave članova stranke na čijem čelu je čovek sa kojim imam odličnu saradnju. I on, i ja imamo važnija posla i bavimo se tim poslovima bez ikakvih nesuglasica. A sve što sam imao da kažem o pojedinim Ružićevim izjavama, odavno sam rekao, i mislim da su svi, pa i on, shvatili šta sam hteo da kažem.

Da li to znači da su odnosi unutar vladajuće koalicije, posebno vaši i Vučićevi dobri?

– Verujemo u isti cilj. Trudim se da mu pomognem da ga ostvarimo. Ono što je karakteristika i ove, i vlade u kojoj sam sam bio premijer, jeste to što su nam zadaci koji su pred nama bitniji od bilo čega ličnog, pogotovu od sujete. Zahvaljujući tome beležimo i rezultate.

Deset godina se ne družim sa Perčevićem

Da li vas je iznenadilo hapšenje prijatelja Gorana Perčevića i strahujete li šta će on reći u istrazi?

– Koliko me je iznenadilo hapšenje, jer nikakve veze sa njim i njegovim poslovima nisam imao, toliko su me iznenadile i priče o našem prijateljstvu i mom strahu od njegovog iskaza. No, to ponovo govori o tome koliko je nekima lakše da, umesto da pitaju, saznaju i provere, tresnu neki sumanuti naslov, i još sumanutiji tekst. A činjenica je da Perčević više od deset godina nije u SPS, da se isto toliko dugo nismo ni družili, i da, samim tim, nikakvog straha nemam.