foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MO)Očigledno je da 150 ili 200 hiljada ljudi na ulicama Beograda, pod sloganom Srbija protiv nasilja, utiče na mnogo stvari. Osim na jednu. Na odlučnost nepomenika (izraz Jove Bakića) da nastavi sa besprizornim inaćenjem i rasipanjem uvreda na sve strane i njegovu odluku da po svaku cenu sačuva svinjac (kako se slikovito i veoma tačno izrazila moja žena Dragana) u kome živimo. To je, uostalom bilo za očekivati od njega, jer, nažalost, ne ume ništa drugo da radi – kaže za Danas karikaturista Dušan Petričić.
Komentarišući masovnost protesta „Srbija protiv nasilja“ odnosno reakciju predsednika Srbije na taj fenomen – zakazivanje kontramitinga u petak, 26. maja, sagovornik Danasa kaže: „Naravno da ova, posle dugo vremena fascinantna masa Beograđana koji tačno znaju zašto su izašli na ulice, utiče i na onu drugu, takođe veliku masu, koja pojma nema zašto će doći u Beograd i čemu to služi”.
– U njihovom neznanju i nedostatku jakog i pravog motiva nije ih teško pokolebati. No, čak i ako se 26. maja pojave u zavidnom broju, svi znamo, i oni i mi, koja ih je to ponuda koja se ne odbija dovela u Beograd. Ostavimo ih u njihovoj zbunjenosti, neznanju i potkupljivosti neka se snalaze sami. Nas bi jedino trebalo da interesuje kako da se sačuva ova fantastična energija kojom Beograd pulsira poslednjih par nedelja – kaže Petričić.
Zebnja od rasipanja i izduvavanja balona
Zebnja od rasipanja i izduvavanja balona, napominje, opet je prisutna.
– I to sa razlogom. U civilizovanim i demokratskim državama 200 hiljada ljudi na ulici, šalje nedvosmislenu poruku vlastima da im je vreme za odlazak. Dakle, njihova uloga je ozbiljno upozorenje upućeno vlastodršcima, koji uglavnom voljno ili nevoljno ispoštuju to upozorenje. U necivilizovanom i nedemokratskom društvu, gde država zapravo i ne postoji, kakva je Srbija danas, 200 hiljada ljudi na ulici ima samo jednu upotrebnu vrednost – ne da kampuje na travnatim kosinama prema autoputu, već u parku na ulazu u predsedništvo Srbije i ispred stepenica parlamenta – kaže Dušan Petričić.
U zatvor ili mentalnu ustanovu
Da bi, napominje – pošto će se, gotovo izvesno, i takozvani predsednik i takozvani poslanici oglušiti o volju ove mase, ušla legitimno u obe ove institucije, za uši izvukla trenutne stanare i otpremila ih u zatvor ili mentalnu ustanovu.
– Što se takođe neće dogoditi jer narod, definitivno, još nije spreman za to. Da se razumemo, ja sam izuzetno miroljubiv čovek, takva mi je priroda, ali me to ne sprečava da logično rasuđujem. Ako u ovoj zemlji neko želi nasilje i krv, to je jedino i isključivo vlast, koja punih 11 godina radi samo jednu stvar. Svakodnevno kontroliše novu štetu koju su upravo napravili. I ne pada im na pamet da mirno siđe sa vlasti, čime krajnje bezočno i neodgovorno šalje poruku narodu: Mi vama vladamo nasiljem, jasno vam je da ćete isto tako morati i vi nas da sklonite. Dakle isključivi krivac za nasilje koje se može dogoditi je jedino ova vlast – smatra naš sagovornik.
Bojim se, ističe dalje, da čak i veliki deo obrazovanog i miroljubivog sveta još nije razumeo šta nam se dogodilo.
Zamislite da je 200.000 ljudi izašlo na ulicu i tražilo od nemačkih okupacionih trupa da napuste osvojeno i vrate se svojoj kući. Glupo zvuči, zar ne?
– Posledice ove okupacije u kojoj živimo u mnogo čemu su slične, a u ponečemu i gore od okupacija koje smo doživeli u Prvom i Drugom svetskom ratu. Šta je gore? Posle Prvog i Drugog rata, pregažen i devastiran neopisivim tragedijama, narod je našao snage da krene u budućnost sa ogromnom i sve većom energijom i optimizmom. Moral i psihološka snaga bili su fantastični instrumenti za oporavak u tim post-tragičnim vremenima – kaže Dušan Petričić.
Šta će nam ostati posle okupacije ovih najvećih mirnodopskih zavojevača sopstvene države u istoriji Srbije?, pita se.
– Obeznađen i duboko depresivan narod bez ideje gde da krene i šta da radi. To je rezultat ove moderne okupacije na početku 21. veka. Ima li veće tragedije od toga? Zato moramo precizno da odredimo odgovornost, i sopstvenu, naravno, zločinaca koji su oteli svu vlast i doveli nas do ovde. Zašto sam pomenuo ratove iz davne prošlosti? Da bismo stvari nazvali pravim imenom. Zamislite da je 200 hiljada ljudi izašlo na ulicu i poslalo zahtev nemačkim okupacionim trupama da se okrenu, napuste osvojeno i vrate se svojoj kući. Glupo zvuči, zar ne? – kaže sagovornik Danasa.
Očigledno je da smo mi Beograđani, isprovocirani ogromnom tragedijom koja se nedavno dogodila u našem gradu, kaže dalje Petričić – našli način da se ohrabrimo, podignemo sebi moral i barem delimično se ponovo prizvali zdravom i logičnom rasuđivanju.
– To je svakako obećavajuće. Budimo zadovoljni makar i time u ovom trenutku, ali bez zastajkivanja i novih konfuzija – zaključuje Dušan Petričić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
