Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju je aktivna na terenu u Ukrajini i budući da se na istoku te države nalazi Specijalna posmatračka misija OEBS-a moguće je dobiti precizniju sliku o aktuelnim zbivanjima. Uprkos pojedinim smetnjama i zabeleženim incidentima, misija je funkcionalna.

OEBS nije arbitar, ali može da doprinese rešenju krize primenom određenih instrumenata kao što su sporazumi, apeli i rezolucije, navodi u razgovoru za Danas Mišlin Kalmi-Rej, bivša predsednica i ministarka spoljnih poslova Švajcarske, koja je zajedno sa nekadašnjim šefom srpske diplomatije Vukom Jeremić inicirala kandidaturu Švajcarske i Srbije za dva uzastopna predsedavanja OEBS-u u 2014. i 2015. godini.

Govoreći o značaju predsedavanja Srbije OEBS-u naša sagovornica ističe da ta organizacija „nema na raspolaganju ogromne ljudske ili finansijske resurse za prevazilaženje krize, ali ostaje najvažnija platforma za dijalog“. „OEBS nije posrednik u krizi, već tu ulogu imaju države poput Francuske i Nemačke, ali predsedavanje OEBS-u služi kao okvir za uspostavljanje neophodnih kontakata i podsticanje dijaloga“, precizira Mišelin Kalmi-Rej, koja će govoriti na sutrašnjem panelu „Zapad i Rusija – novi Hladni rat“?, u organizaciji Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, čiji je predsednik Jeremić.

  • Kakve koristi Srbija može da ima od uloge predsedavajućeg OEBS-u?

– Rukovođenje OEBS-om predstavlja veliku šansu za Srbiju. Naime, ona je prilici da pokaže da je odgovorna članica međunarodne zajednice tako što će se svesrdno zalagati za uspostavljanje mira i vođenje dijaloga u Evropi.

  • Kako ocenjujete spoljnopolitički kurs Srbije?

– Put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji nije potkopan njenim odnosima sa Ruskom Federacijom. Takva pozicija može da predstavlja konstruktivan temelj za uspešno rukovođenje OEBS-om i bez sumnje Srbija može da pomogne u pronalaženju rešenja putem mnogih programa iz delokruga aktivnosti OEBS-a. Srbija se svakako kreće u pravcu pridruživanja Uniji.

  • Kada ste i na koji način započeli saradnju sa Vukom Jeremićem i njegovim centrom?

– Vuka Jeremića upoznala sam u vreme kada sam bila ministarka spoljnih poslova Švajcarske, a on šef srpske diplomatije. Između ostalog, prisustvovali smo istim sastancima u Generalnoj skupštini UN, ali nismo imali isto gledište o Kosovu. Istinsku saradnju započeli smo 2011. i na kraju te godine postigli dogovor da se naše države kandiduju za uzastopno predsedavanje OEBS-u 2014. i 2015. Našu inicijativu podržale su članice OEBS-a. Uspešno smo sproveli zacrtane ciljeve, a saradnju smo dodatno unapredili putem Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, na čijem čelu je Jeremić i koji je osnovan krajem 2013. godine. Ja sam članica Savetodavnog odbora u Centru i zalažem se za podsticanje uspostavljanja sveobuhvatnog i otvorenijeg međunarodnog sistema, te održivog razvoja, koji smatram izuzetno važnim.

Horizonti kao platforma

* Kakvi su vaši utisci o prvom broju magazina Horizonti koji će biti sutra predstavljen?

– To je platforma visokog nivoa, pre svega namenjena civilnom društvu i akademskoj zajednici, naravno, kao i svetskom političkom establišmentu. I sama sam deo akademske zajednice jer sam članica Instituta za međunarodne studije u Ženevi. Horizonti podstiču otvoreni dijalog i takav časopis je izuzetno koristan. Tema prvog broja bila je Prvi svetski rat, kao i načini na koje se može upravljati krizama, kako se one ne bi završile tragedijom. Tema novog broja jeste odnos Rusije i Zapada, da li je reč o novom Hladnom ratu i kako treba da uložimo napor i okončamo potrese, naročito na evropskom kontinentu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari