Pretnje sudiji Nati Mesarović

Nastavak sa 1. strane
Podsećamo da je u atentatu ranjenom Đinđićevom telohranitelju Milanu Veruoviću više puta prećeno, a na dan njegovog svedočenja u Specijalni sud došli su pripadnici JSO u majicama sa simbolom te jedinice. Krajem prošle godine pretnjama je bio izložen i doktor Dušan Dunjić, sudski veštak u postupku za ubistvo premijera Đinđića. Đinđićeva sestra Gordana Đinđić Filipović napadnuta je u svojoj kući, a nepoznati napadači su joj tada špricem ubrizgali bensedin, posle čega se onesvestila.
Svedok saradnik Zoran Vukojević Vuk ubijen je 3. juna 2006. posle svirepog mučenja, dok je marta 2004. ubijen svedok Kujo Kriještorac koji je istražnom sudiji rekao da je na dan atentata video Vladimira Milosavljevića ispred Gepratove 14.
Obezbeđenju sudije Maje Kovačević Tomić krajem novembra 2005. nepoznata osoba je prišla ispred sudijine zgrade i rekla – majmune, ni deset takvih kao ti joj neće pomoći, a zatim pobegla kolima.
Predsedniku Specijalnog suda Milanu Raniću nepoznati lopovi su marta 2005. godine ukrali „golf 4“ vredan 12.000 evra.
Napadima i pretnjama bili su izloženi i oba predsednika veća Okružnog suda koja su sudila Draganu Gariću i Milenku Mandiću, optuženima za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana. Sudiji Milenku Cvijoviću nepoznate osobe pretile su ubistvom polovinom decembra prošle godine, jer je izrekao presudu optuženima za ovo ubistvo. Neposredno posle izricanja presude sudiju Cvijovića nepoznati muškarci su danima zvali telefonom i slali mu SMS poruke preteći da će ga ubiti.
Sudija Dragoljub Đorđević napadnut je polovinom decembra 2005. od četvorice nepoznatih muškaraca.
U javnosti je ostalo zabeleženo da je i Svetlana Đorđević, autorka knjige „Svedočanstvo o Kosovu“, bila napadnuta kada su joj napadači ostavili crvenu ružu.
Sudija Biljana Sinanović, koja je sudila nekadašnjem pripadniku jedinice Škorpioni Saši Cvjetanu za ratni zločin u Podujevu na Kosovu, mesecima je bila izložena pretnjama, a nekoliko puta je našla pisano upozorenje na svom automobilu, dok joj je dva puta neko ispumpao gume na kolima.
Čak je i predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero bila izložena pretnjama. Ona je polovinom jula prošle godine primila preteće pismo s potpisom „Srbi iz Čikaga“ u kojem se traži puštanje na slobodu Milorada Ulemeka Legije.
U nastavku suđenja svedočio je kriminalistički tehničar OUP Vračar Predrag Korać koji je u kancelariji 55 zgrade u Ulici Admirala Geprata, odakle je 12. marta 2003. ubijen premijer Srbije, pet dana kasnije uradio dodatni pregled kancelarije. On je objasnio da su po ulasku u kancelariju na vratima kaljeve peći pronašli tri opuška marke davidof i da je ubrzo fotografisano, kao i da prilikom ovog dodatnog uviđaja nisu znali šta traže.
Penzionisani načelnik Kriminalističko-tehničkog centra Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Miomanović rekao je da su tri opuška iz kancelarije i deliće projektila stručnjaci Instituta za kriminalističku tehniku u Visbadenu u Nemačkoj odneli sa sobom 14. marta 2003. na analizu, a da je on kasnije pisao službene beleške da bi se pokrilo njihovo delovanje. On je naveo da službena beleška koja je naslovljena na 15. mart nije tada pisana, već kasnije, jer je reč o „grešci u kucanju“.
Prvooptuženi Milorad Ulemek, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), rekao je da zbog njegove greške „greška-lapsus, lapsus-greška, dobiću robiju“. Na iskaz svedoka primedbe je izneo i advokat Nenad Vukasović, branilac drugooptuženog Zvezdana Jovanovića. On je rekao da je svedok učestvovao u prikrivanju i nameštanju dokaza i da „imamo predmet organizovanog kriminala unutar policije“, dok je optuženi Jovanović rekao da je iskaz ovog svedoka bio „još jedan u nizu pokušaja falsifikovanja“.
Za ubistvo premijera Đinđića optuženi su Milorad Ulemek Legija, njegov bivši zamenik Zvezdan Jovanović i još 11 osoba. U bekstvu se nalaze Miloš Simović, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić, Ninoslav Konstantinović i Milan Jurišić.
Suđenje se nastavlja danas.