Uvođenje sankcija Rusiji: Previsoka očekivanja od Srbije? 1Foto: Instagram/Aleksandar Vučić

Nemačka diplomatska ofanziva ima za cilj da Balkan ostane izvan sukoba u Ukrajini, smatraju analitičari u Beogradu – uz ocenu da je prilično jasno da Berlin očekuje da se Srbija pridruži sankcijama protiv Rusije.

Mini diplomatska turneja srpskih i nemačkih zvaničnika završena je susretom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačke ministarke odbrane Kristine Lambreht u Beogradu. Kako je nakon razgovora izjavio predsednik Srbije njemu je „gospođa Lambreht prenela, na izuzetno učtiv način, očekivanja i zahteve Nemačke i EU oko ponašanja Srbije u budućnosti“.

Pravo na svoje mišljenje

Aleksandar Vučić je takođe rekao da „zna šta je politika sile i koliko je Srbija mala zemlja, ali da se nalazi na evropskom putu i da ima pravo da iskaže rezerve po određenim pitanjima. Odgovarajući na pitanje novinara Dojče velea, Vučić je istakao „da ćemo dati sve od sebe da budemo pouzdan saveznik Nemačke, da nikada ne ugrozimo mir na Zapadnom Balkanu i da uvek budemo stabilizujući faktor i najbolje mesto za nemačke investicije, i da gledamo kako da politički najbliže moguće sarađujemo, ali nemojte da nam branite da imamo pravo na svoj stav i mišljenje, ili da volimo svoju zemlju koliko vi volite svoju zemlju.“

Nemačka ministarka odbrane pohvalila je stav Srbije o ratu u Ukrajini, rekavši „da je Srbija zauzela jasan stav o ratu u Ukrajini“ i to nazvala „ratom koji krši međunarodno pravo“. Srbija se „nije sakrila i to je za pozdraviti“. Dodala je kako je Nemačka iskreni saveznik Srbije na evropskom putu, kojoj je važna stabilnost na Zapadnom Balkanu, i izrazila je zadovoljstvo podrškom Srbije teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine.

Nemačka očekivanja u regionu

Spoljnopolitički komentator Dragan Bisenić primećuje pre svega da „ovo nisu baš najbolje okolnosti za prve susrete visokih zvaničnika Srbije i Nemačke. Mislim da su ova živa diplomatska aktivnost i nemački pogled prema Balkanu, stoga verovatno usledili zbog potrebe uključivanje celog evropskog prostora u jedinstven front prema Rusiji – pa i onih zemalja koje nisu članice Evropske unije i NATO“, kaže Bisenić za DW.

„Mislim da je prilično jasno da Nemačka od Srbije očekuje da se pridruži sankcijama protiv Rusije, nastavlja Bisenić i dodaje da je „prisustvo Aljbina Kurtija u Berlinu jasan znak da je i Kosovo uključeno u taj paket. Nemačka je zato i naglasila da tu ne očekuje nikakve jednostrane poteze i da se mora ispuniti sve što je dogovoreno. Ako tome dodamo dešavanja u Bosni i Hercegovini, jasno je da ono što sada EU i Evropi najmanje treba je otvaranje nekog novog konflikta na Zapadnom Balkanu“, ocenjuje Bisenić.

Nastavak američke diplomatske ofanzive

Nemačku diplomatsku ofanzivu Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, vidi kao nastavak prethodne američke diplomatske ofanzive u regionu.

„Tu vidim jedan zajednički napor SAD i Nemačke da Zapadni Balkan ostane izvan sukoba u Ukrajini, odnosno da se ta kriza ne prelije na ovaj region. Nemačka zato i želi da tu vidi mir i stabilnost, i zato su u fokusu njene pažnje Kosovo i Bosna i Hercegovina“, ističe Grubješić za DW.

Sankcije Rusiji svakako su jedna od tema koje su privukle najveću pažnju tokom ovih diplomatskih susreta. Suzana Grubješić ne misli „da je sudbinsko pitanje hoće li ili neće Srbija uvesti sankcije Rusiji. Srbija je svojim ponašanjem i glasanjem u Generalnoj skupštini UN pokazala da je na strani članica EU i SAD. Ali, ipak mislim da će Srbija morati da napravi taj korak više i korak dalje, i da se u neko dogledno vreme donesu odluke kojim sankcijama bi se Srbija pridružila. Tu mislim da ne bi trebalo gajiti iluzije da ima prostora za vođenje neke specifične politike“, smatra potpredsednica Centra za spoljnu politiku.

Vreme za odluke

Srbija što se toga tiče nema mnogo manevarskog prostora, dodaje Dragan Bisenić i kaže „da će to umnogome zavisiti od toga koliko će tvrd stav Evrope, naravno i Nemačke, biti oko pitanja srpskih sankcija Rusiji. Pri tome bi trebalo imati u vidu da Srbija ima takođe malo prostora da reši svoje energetske probleme bez oslonca na Rusiju. Srbija tu nije jedini činilac i od nje ne zavisi ni ukupna evropska politika prema Rusiji“, primećuje Bisenić.

Postoji jedna vrsta previsokih očekivanja da svi problemi mogu da se reše jednim potezom, koji inače idu na štetu Srbnije, a to znači sankcije Rusiji i priznavanje Kosova, ali Dragan Bisenić upozorava „da bi takvi maksimalistički zahtevi doveli u pitanje i stabilnost same Srbije. To bi bilo štetno i za ukupnu situaciju u samom regionu“, skreće pažnju sagovornik Dojče velea.

Koliko je tema sankcija važna pokazuje i činjenica da u srpskom javnom i medijskom prostoru praktično više ne postoji druga politička tema. Nedavni izbori, rezultati beogradskih izbora, potencijalne koalicije, formiranje nove vlade – sve to je skoro potpuno nestalo iz javnog diskursa.

Postoji potreba da se ta tema drži tako visoko zbog javnog mnjenja koje je većinski prorusko, navodi Suzana Grubješić i kaže da se „sama pomisao da bi Srbija mogla da uvede sankcije Rusiji ovde doživljava veoma negativno. U suštini je reč o tome da Srbija kao kandidat za članstvo u EU ima obavezu koju je preuzela još potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da se usklađuje sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom. S druge strane, izbori su završeni i sada je vreme da se donose neke odluke. To možda može da zakomplikuje političku situaciju u Srbiji, ali ne u meri da to ne može da se iskontroliše“, ocenjuje Suzana Grubješić.

Veliki zaokret

Dragan Bisenić napominje da je razumljivo što ta tema dominira, „jer je Rusija ipak bila važan spoljnopolitički oslonac Srbije. Sankcije Rusiji bi zaista predstavljale veliki zaokret za Srbiju, što bi bio potez za koji se još uvek ne zna kako bi bio primljen u srpskoj javnosti. Srbija je sada u političkim interegnumu, ali prvo pitanje sa kojim će se suočiti nova vlada je upravo pitanje odnosa sa Rusijom i sankcije Rusiji“, zaključuje naš sagovornik.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.