Šta srpska opozicija može da nauči od izbora u Istanbulu? 1Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Opozicija u Srbiji od turske opozicije i njene pobede na ponovljenim lokalnim izborima u Istanbulu može da nauči da su ujedinjenje oko zajedničkog cilja i pozitivna kampanja put kojim treba ići.

To su pripadnici opozicionih stanaka rekli za Danas komentarišući pobedu opozicionog kandidata Ekrema Imamoglua iz Republikanske narodne stranke (CHP) nad Binali Jildirimom iz vladajuće Stranke prava i razvoja (AKP) u trci za gradonačelnika Istanbula.

Posle navodnih nepravilnosti na koje je ukazala vladajuća stranka Redžepa Tajipa Erdogana, izbori u Istanbulu održani 31. marta su poništeni iako je na njima pobedio opozicioni kandidat sa 13.000 glasova razlike. Imamogluova kampanja je posle toga između ostalog bila i „radikalna ljubav“ i u njoj se nije odgovaralo na napade vlasti.

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas odgovarajući na pitanje o poukama iz Turske za naš list ponavlja svoje reči koje je u ponedeljak izgovorio u Šapcu nakon što su on i njegove kolege izvređali simpatizeri SNS.

– Treba da razgovaramo s ljudima. Na mržnju da ne odgovaramo mržnjom, da ne delimo ljude na patriote i nepatriote. Svi žive u ovoj zemlji i vole ovu zemlju. I oni koji glasaju za SNS, 90 odsto su oni koji zaista veruju, 10 odsto iz koristi. Sa njima treba razgovarati, oni nisu neprijatelji. I u Istanbulu je pobedio onaj čovek pa su ih poništili, pa je opet pobedio. Kad se izborimo za minimum slobode medija, izbora, i mi ćemo pobediti – kaže Đilas.

Zoran Lutovac, predsednik DS, kaže da je to što pokušava da uradi DS i Savez za Srbiju uradila uspešno turska opozicija.

– Okupila se oko zajedničke platforme, oko onog što je zajednički interes svih, a to je svrgavanje autokrate i postavljanje temelja za normalno društvo i uređenu političku zajednicu. To što je turska opozicija uspela upravo takvim pristupom da pobedi autokratu Erdogana pokazuje da smo na dobrom putu i da je važno da istrajemo i mobilišemo nezadovoljne koji su danas većina u Srbiji – naveo je Lutovac za Danas.

I potpredsednik Dveri Jugoslav Kiprijanović smatra da su šira slika i zajednički cilj uvek bolji od partikularnih ciljeva svake stranke ili pokreta ponaosob.

– Bilo bi veliko ozdravljenje za duboko obolelo društvo u celini kada bi oko pitanja slobode i uređenja medija i izbornih uslova bio postignut nacionalni konsenzus opozicije i naroda – navodi Kiprijanović.

Osim okupljanje opozicije bez obzira na ideološke razlike i pravljenja jedinstvenog opozicionog fronta kao puta kojim treba ići, Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP, smatra da se od turske opozicije može naučiti i vođenje pozitivne kampanje.

– Vodili su pozitivnu kampanju i nisu se previše obazirali na predloge koji bi vodili rasipanju opozicionih glasova i političkom avanturizmu i amaterizmu koji ide naruku AKP i Erdoganu. Bili su jedinstveni i strpljivi, pozivali na kraj podela u društvu – kaže Stefanović.

Zoran Živković, lider Nove stranke, smatra da metodologiju osvajanja vlasti najpre na lokalu a posle na višim nivoima opozicija ne mora da uči od Turaka, jer Srbija ima takvo iskustvo iz 1996.

– U tom smislu treba slušati i nas starije političare jer imamo iskustva i učestvovali smo u stvaranju dobrih modela. A prvi korak je borba za izborne uslove i paralelno s tim spremanje za izbore kao da se na njih izlazi, odnosno raditi na kadrovima, kontroli i kampanji. Odluku o izlasku ili neizlasku treba doneti kada izbori budu raspisani i u odnosu na tadašnje okolnosti – kaže Živković.

Politički konsultant Đorđe Belamarić za Danas kaže da je posle poništavanja izbora u Istanbulu, pobeda opozicionog kandidata Ekrema Imamoglua zavisila isključivo od discipline.

– Izborni uslovi i medijske slobode u Turskoj su gore nego u Srbiji. Međutim, Ekrem Imamoglu i njegova kampanja su ostali disciplinovani i nastavili da targetiraju teme bitne za birače i da nude ozbiljna politička rešenja (zapošljavanje, borba protiv korupcije, bolji standard…), umesto da su napadali režimskog kandidata i Erdogana. Definisali su komunikacionu strategiju koja je nudila odgovor na pitanje birača: „Zašto da glasam za opoziciju“ umesto da napadaju režim i da govore o nepoštenim izbornim uslovima i poništavanju izbora. Birači uvek biraju između dve mogućnosti, da li sam spremam da rizikujem stabilnost i izvesnost u kojoj živim (platu od 300 evra mesečno) ili da glasam za onog ko napada vlast? Pobeda nad „plišanim“ diktatorima zasnovana je na ozbiljnoj politici koja budi nadu. Ta nada mora da ima veću vrednost od stabilnosti koju birač ima. I da ne zaboravimo na članstvo, aktiviste i volontere koji su spremni da se žrtvuju za ostvarenje nade, da rade tokom kampanje i da kontrolišu izbore – kaže Belamarić.

Ovonedeljni ponovljeni izbori u Istanbulu, posle gubitka Ankare i Izmira i većih gradova u kojima je oko 65 odsto birača, za Erdogana su bili vrlo važni s obzirom da je Istanbul njegov rodni grad u kojem je započeo svoju političku karijeru. Jednom je rekao da ko god izgubi Istanbul – gubi Tursku. Analitičari su za ovo glasanje govorili da se na njime bira budući smer zemlje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.