Protiv načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića i još tri lica u toku je predistražni postupak Tužilaštva za ratne zločine na osnovu krivične prijave Fonda za humanitarno pravo, saznaje Danas. Reč je o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti u selu Rezale na Kosovu i skrivanju tela žrtava. Kako saznajemo, Tužilaštvo sada proverava navode iz krivične prijave, koju je FHP podneo u maju, i to „prikupljanjem potrebnih podataka i obaveštenja“.

U Tužilaštvu nam je potvrđeno da je nakon identifikacije i ekshumacije žrtava u masovnoj grobnici Rudnica u toku predistražni postupak protiv N. N. lica, pošto je utvrđeno da se radi o ubistvu albanskih civila. Kako nam je objašnjeno, sada se u predistražnom postupku radi na identifikaciji mogućih počinilaca ovih ubistava. Inače, Tužilaštvo je, u saradnji sa Euleksom, saslušalo preko 100 svedoka.

Selo Rezala se nalazi oko sedam kilometara južno od grada Srbica. Na osnovu prikupljenih dokaza FHP je utvrdio da su 5. aprila 1999. pripadnici Vojske Jugoslavije i MUP isterali meštane tog sela iz njihovih kuća, a zatim ubili najmanje 41 albanskog civila, od toga 39 u jednoj masovnoj egzekuciji. Prema izveštaju FHP, u masovnoj grobnici u Rudnici su pronađena tela 27 žrtava ubijenih u Rezali.

Iz dokaza FHP proizilazi da je zločin u Rezali počinjen u okviru akcije vojnopolicijskih snaga pod komandom 37. brigade VJ kojom je tada komandovao aktuelni načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković. „Prema zvaničnim vojnim dokumentima, na dan zločina u Rezali, u široj oblasti Gornje Drenice, koja obuhvata i selo Rezalu, sprovedena je akcija srpskih snaga, pod komandom 37. brigade VJ. Vojni dokumenti i izjave oficira ove jedinice ukazuju da su pripadnici 37. brigade VJ, sa za sada nepoznatom jedinicom MUP, učestvovali u izvršenju zločina u Rezali“, navodi se u dosijeu „Rudnica“ Fonda za humanitarno pravo.

Inače, FHP je već dva puta javno optužio Dikovića za ratne zločine. Prvi put u svom dosijeu „Ljubiša Diković“ iz 2012, a drugi početkom ove godine u već spomenutom dosijeu „Rudnica“. Predstavnici ove NVO ponavljaju da postoje dokazi koji ukazuju na odgovornost ili ulogu pripadnika 37. motorizovane brigade VJ u zločinima na Kosovu, čiji je komandant tada bio upravo Diković. Tužilaštvo za ratne zločine je 2012, kako je navelo, utvrdilo da prvi čovek VS „nije prijavljen kao učesnik ratnog zločina“.

Takođe, Ministarstvo odbrane najoštrije je osudilo „istupanje predstavnika“ FHP-a. „Tvrdnje o posedovanju navodnih dokumenata koji ukazuju na odgovornost načelnika Generalštaba generala Ljubiše Dikovića za zločine počinjene u selima Razala i Staro Čitakovo na Kosovu i Metohiji, u aprilu i maju 1999. godine, kada je komandovao 37. motorizovanom brigadom, doživljavaju se kao nastavak očigledne orkestrirane kampanje protiv sistema odbrane“, saopštilo je tada Ministarstvo odbrane.

Suđenje sa Natašom Kandić

Zbog optužbi da je odgovoran za ratne zločine na Kosovu general Diković je 2012. podneo tužbu protiv FHP i njene nekadašnje izvršne direktorke Nataše Kandić zbog povrede ugleda i časti. Suđenje je u toku, a poslednje ročište je bilo zatvoreno za javnost, zbog čega su predstavnici FHP isto napustili. Sledeće ročište je najavljeno za 24. novembar. U tužbenom zahtevu Diković traži milion dinara koje će, ako pobedi, kako je rekao, dati u humanitarne svrhe.

FOTO:

Kandić: Dikoviću više ni Nikolić ne može pomoći

Beograd – Ukoliko Srbija stvarno želi da unapredi vladavinu prava, onda njene institucije ne mogu da vode ličnosti u čiji se profesionalni i moralni kredibilitet javno sumnja. U slučaju načelnika Generalštaba ta sumnja koju je javno izneo Fond za humanitarno pravo pravno je pojačana pokretanjem predistražnog postupka protiv generala Ljubiše Dikovića od strane Tužilaštva za ratne zločine, tako da njemu više ne može pomoći podrška predsednika Srbije, novo odlikovanje ili pretnja „ko će mene da smeni“, ističe za Danas Nataša Kandić, bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo.

Ona napominje da „Srbija ima načelnika Generalštaba koji nanosi veliku moralnu i političku štetu državi Srbiji i svakom njenom građaninu“.

– Pod njegovom komandom u opštinama Glogovac i Srbica, pripadnici 37 MTRBR sprovodili su operaciju protiv albanskih muškaraca, žena i dece koji nisu učestvovali u neprijateljstvima. Umesto vode i hrane, za njih su imali snajpere i granate. Starce, koji nisu mogli da se sklone u šume, spaljivali su u njihovim kućama. Tela muškaraca, pobijenih u šumama, zatrpavali su u masovnim grobnicama bez oznaka ili su ih odvozili u Srbiju i slagali ih u tajne grobnice. Masovna grobnica u Rudnici, otkrivena u decembru prošle godine, prećutana je, a tamo je trebalo odvesti načelnika Generalštaba, i pred očima cele Srbije ga pitati zašto 15 godina ćuti o zločinima za koje je znao i naredio skrivanje tragova. Da je to učinjeno, Srbija bi se odužila žrtvama, porodicama koje su 15 godina tragale za posmrtnim ostacima svojih najbližih, i pokazala da je spremna da se suoči sa nedelima počinjenih u ime Srbije. Nažalost, nema Srbija takvog predsednika, a ni javnost koja bi protestovala ispred Generalštaba sve dok na mesto načelnika ne bude postavljen častan oficir – naglašava sagovornica Danasa.

Nataša Kandić smatra da „Srbija ima institucije, ima Vladu, koja je obavezna da stvori garancije (garancije neponavljanja) da se ne ponove zločini koje je 1999. godine počinila 37. MTRBR kojom je komandovao sadašnji načelnik Generalštaba Ljubiša Diković“.

– Prvi uslov je da premijer Srbije javno zatraži od predsednika da smeni nedostojnog načelnika, i da ga uputi da pred krivičnim sudom dokaže svoju nevinost. Pokušaj generala da u parničnom postupku obezbedi „nevinost“, uskraćivanjem i javnosti, još je jedno upozorenje da se kretanje pogrešnim putem mora zaustaviti – zaključuje bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo za naš list.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.