Akutna srčana insuficijencija

Najčešće se javlja kod naglog pogoršanja i popuštanja srčane funkcije većpostojeće hronične srčane insuficijencije. Može da se javi i kod akutnog infarkta miokarda ili nestabilne angine pektoris kada nedovoljno snabdevanje srčanog mišića i time izazvana ishemija dugo traje. Može nastati i kod skoka pritiska, tj. hipertenzivnih kriza. Naglo nastale aritmije težeg oblika ili komplikacije na srčanim zaliscima kao i cepanje zida aorte – disekcija aorte, takođe mogu biti uzrok ovog akutnog stanja. I zapaljenje srčanog mišića-miokarditis kao i neka oboljenja srčanog mišića posle porođaja mogu da se komplikiju ovim stanjem. Do akutne srčane insuficijencije može doći i posle velikih operacija, infekcija, posebno zapaljenja pluća, astme, anemije, uzimanja droga i alkohola, povećane funkcije štitaste žlezde. Prestanak uzimanja potrebne kardiološke terapije može biti uzrok naglog popuštanja srčane funkcije.

Redovno merenje težine

Prema preporukama Evropskog udruženja kardiologa, povećanje telesne težine često je povezano sa poremećajem stanja kod bolesnika sa hroničnom srčanom slabošću. Pacijenti koji imaju hroničnu srčanu insuficijenciju treba sami da mere svoju telesnu težinu, rutinski svakodnevno. U slučaju iznenadnog i neočekivanog dobitka na težini koje je veće od dva kg u poslednja tri dana, pacijenti treba da se konsultuju sa lekarom jer pojačana terapija diureticima dovodi do poboljšanja. Pacijenti sa hroničnom srčanom insuficijencijom treba da prime vakcinu protiv gripa.

Treniranje posle infarkta miokarda

Fizički trening treba redovno primenjivati kod pacijenata posle infarkta miokarda isto tako kao što se redovno uzimaju preporučeni lekovi. Fizički trening se definiše kao sistematska fizička aktivnost na nivou većem od uobičajenih aktivnosti. Fizički trening usporava srčanu frekvenciju, snižava sistolni i dijastolni krvni pritisak, povećava fizički radni kapacitet, i dovodi do bržeg oporavka posle akutnih fizičkih opterećenja. Poboljšava se kontraktilna sposobnost srčanog mišića. Funkcionalni kapacitet kod bolesnika posle infarkta miokarda se sa fizičkim treningom povećava i može da dostigne vrednost zdravih osoba.

Stres-ehokardiografski test

Klasičan test fizičkim opterećenjem je prvi test izbora kod sumnje na anginu pektoris, odnosno koronarnu bolest. U situacijama kada ovaj test daje nedovoljno jasne informacije ili u stanjima kada on ne može objektivno da prikaže ishemiju u naporu, zatim kod bloka leve grane i nekih drugih stanja primenjuje se stres-ehokardiografski test. Kod ovog testa se kombinuju dva testa. Prvo se radi test za izazivanje ishemije miokarda (bilo fizičkim opterećenjem bilo davanjem farmakoloških sredstava koja dovode do ishemije). Zatim sledi drugi test koji se sastoji od ultrazvučnog pregleda leve komore. Sres-ehokardiografski test je značajan za procenu rizika, procenu efekta terapije, procenu stanja posle infarkta miokarda, ugradnje stenta, bajpasa.

Magnetna rezonanca MR i MDCT

Magnetna rezonanca (MR) i multidetektor komjuterizovana tomografija (MDCT) su metode za otkrivanje ishemije i koronarne bolesti. MDCT pruža mogućnost neinvazivnog snimanja srčanih arterija tokom samo jednog zadržavanja daha. Primena MDCT sigurno otkriva kalcifikacije na koronarnim arterijama kao i aterosklerotične pločice na zidu suda i pokazuje kako izgleda lumen arterije.

Zlatni standard

Koronarografija, za razliku od pomenutih testova, invazivna je dijagnostička metoda. Predstavlja zlatni standard u dijagnostici koronarne bolesti. Ovim pregledom sagledava se broj srčanih aterija koje su aterosklerotski promenjene, vidi se broj i veličina suženja, posebno značajnih suženja. Procenjuje se pogodnost za premošćenje delom venskog ili arterijskog krvnog suda ili stavljanje stenta.