Aritmija i pogoršanje pamćenja

Na ovo pitanje daju odgovor dr Stefan Knecht i saradnici sa Neurološke i Kardiološke klinike Univerziteta u Minsteru, Nemačka (EHJ, septembar 2008). Oni su uradili istraživanje čiji je cilj bio da se ispita da li ova vrsta aritmije ima uticaja na proces mišljenja i pamćenja.

Obavili su neuro-psihološke testove vezane za učenje, pamćenje, pažnju i izvršenje zadatka kod grupe pacijenata sa apsolutnom aritmijom koji nisu imali moždani udar, kao i kod kontrolne grupe u kojoj ispitanici nisu imali ni aritmiju ni moždani udar.

Pacijenti sa aritmijom imali su značajno lošije rezultate psiholoških testova sa pogoršanjem mišljenja i pamćenja. Pogoršanje memorije je bilo lošije kod onih koji su imali stalnu aritmiju u odnosu na one koji su apsolutnu aritmiju imali povremeno. Magnetna rezonanca koja je urađena kod svih, pokazala je da je apsolutna aritmija bila povezana sa smanjenjem hipokampalnog dela mozga.

Izgaranje na poslu

Dr TG Pickering i saradnici iz Njujorka ispitivali su da li prenapregnutost na poslu kod zdravih muškaraca može da utiče na pojavu bolesti srca i krvnih sudova. U istraživanje o uticaju visokih zahteva na poslu a maloj mogućnosti uticanja i odlučivanja, sprovedeno je jedno istraživanje u deset preduzeća u Njujorku kod zdravih muškaraca, starih 30 do 60 godina. Istraživanje je trajalo deset godina.

Neželjeni kardiovaskularni događaji bili su 2,5 puta češći kod zaposlenih sa visokim zahtevima i većim naporima na radnom mestu u odnosu na one kod kojih prenapregnutost na poslu nije bila zastupljena.

Seksualna disfunkcija: „čuvar srca“

Dr Piero Montorsi iz Milana ukazuje na seksualna disfunkciju kao „čuvara srca“.

Svi muškarci sa seksualnom disfunkcijom a bez ikakvih srčanih simptoma treba da se podvrgnu detaljnom kardiološkom pregledu, merenju krvnog pritiska i određivanju masnoća i šećera u krvi. Pored toga oni treba da dobiju savet o promeni stila života, kontroli težine i redovnom vežbanju. Potrebno je i da se uradi test opterećenja.

Poremećaj disanja u toku spavanja dovodi do porasta udesa u saobraćaju

Sindrom prekida disanja za vreme spavanja-OSA (Obstructive Sleep Apnea) pogađa oko pet odsto opšte populacije, i pre svega pogađa muškarce. Klinička slika se manifestuje na sledeći način:

1. izražena pospanost u toku dana i smanjena koncentracija,

2. često noćno buđenje sa mokrenjem,

3. jutarnja slabost sa glavoboljom ili bez glavobolje,

4. jako hrkanje i

5. porast akcidenata u vožnji motornim vozilima.

Zbog mogućih udesa za vreme vožnje kod osoba sa poremećajem disanja u toku spavanja, u mnogim zemljama se pre dobijanja dozvole za profesionalne vozače rade određeni testovi koji ovaj poremećaj otkrivaju. Postoje terapijski postupci kojima se poremećaj reguliše.

Jutarnji skok pritiska

Krvni pritisak pada u toku noći zbog smanjenja simpatičke aktivnosti a raste kada se probudimo ujutru. Ovaj porast je u vezi sa češćom pojavom srčanog udara, naprasne smrti i šloga. Potrebna je češća kontrola krvnog pritiska u prvom satu posle buđenja, a ako ima mogućnosti treba uraditi 24-časovni monitoring krvnog pritiska da bi se bolje uočio jutarnji skok pritiska i napravio plan uzimanja lekova.

Važan cilj lečenja povišenog krvnog pritiska je homogeno sniženje krvnog pritiska tokom 24 časa.

Visok normalan krvni pritisak

I visok normalan krvni pritisak (130-139/85-89 mm Hg) povećava rizik.

Najčešća supklinička oštećenja (kada oštećenja postoje, ali se klinički ne ispoljavaju, većse otkrivaju dopunskim ispitivanjima) u istraživanju spovedenom u Danskoj kod 1.969 zdravih osoba straih od 41 do 71 godine bila su češća kod osoba sa normlanim visokim pritiskom u odnosu na one sa normalnim pritiskom.

Aterosklerotični plakovi su kod osoba sa normalanim pritiskom bili zastupljeni kod 20 odsto, a kod onih sa visokim normalnim pritiskom sa 27 odsto. Novi marker za ispitivanje elastičnosti aorte, povećana brzina pulsnog talasa bila je prisutna kod 17 odsto osoba sa normlanim i skoro dvostruko više, 31 odsto, kod osoba sa normalnim visokim pritiskopm.

Ultrazvučni pregled srca – za procenu oštećenja leve komore

Povišen krvni pritisak može da dovede do oštećenja srčanog mišića – zadebljanja srčanog mišića (miokarda), takozvane hipertrofije leve komore. Elektrokardiogram (EKG) nije dovoljan u otkrivanju ovog oštećenja jer negativan nalaz ne potvrđuje odsustvo zadebljalog miokarda. Prema sadašnjim stavovima ultrazvučni – ehokardiografski pregled je potreban radi procene oštećenja leve komore.

Novi lekovi za sniženje povišenog krvnog pritiska i smanjenje hipertrofije leve komore

Hipetrofija leve komore srca predstavlja nezavisan faktor rizika za neženje srčane događaje. Na Kongresu o hipertenziji održanom u Berlinu ove godine objavljeni su rezultati meta-analize kojom su bile obuhvaćene 84 uporedne studije sa 6.001 pacijentom, i sa 75 publikacija. Cilj je bio da se uporede efekti pet glavnih grupa lekova (diuretici, beta blokatori, antagonisti kalcijum-kanala, ACE inhibitori, blokatori angitenzin receptora) na smanjenje indeksa mase leve komore.

Najefikasnije smanjenje uvećanog srčanog mišića je bilo sa blokatorima angitenzin receptora. Regresija je bila utoliko veća ukoliko je vreme lečenja bilo duže i ukoliko je sniženje pritiska bilo veće.