Božanski sin iz najnižeg staleža

I danas, sedamnaest vekova posle, kada se nađete na Svetom brdu, u senci mauzoleja i grandioznih tumula i kada sa tog mesta ugledate obrise kolosalnih kula, neosvojivih bedema, siluete hramova, vitke stubove nekadašnjih zdanja u kojima je stvoren mit o Galeriju koga je ideologija jedne imperije uzdigla među bogove, teško da možete ostati ravnodušni. Ni svetski znalci nisu bili ravnodušni, pa je Feliks Romulijana nedavno upisana na listu svetske kulturne baštine Uneska.
Šta su zapravo te misteriozne građevine, koja im je bila svrha, a ko tvorac i zašto su bile izgrađene baš tu, u zabiti rimske provincije Priobalske Dakije, bila su pitanja o kojima se dugo vodila stručna i naučna rasprava. Mukotrpna arheološka istraživanja kojima je duže od dve decenije rukovodio akademik Dragoslav Srejović doprinela su razrešenju misterije. Prelepi mozaici i skulpture kojima su bila ukrašena zdanja Romulijane navela su Srejovića na zaključak da to jedino može biti carska palata, koju je prema tvrdnji Pseudo Aurelija Viktora iz 360, u svom rodnom mestu izgradio rimski imperator Gaj Valerije Galerije Maksimijan. Sve pretpostavke Dragoslava Srejovića dokazala je arhivolta nađena 1984, sa natpisom FELIX ROMULIANA, čime je Gamzigrad svrstan među najznačajnije spomenike rimske imperijalne arhitekture tetrarhijskog perioda.
Istorija kaže da je Galerije rođen sredinom III veka. To što je pripadao najnižem staležu, nije mu smetalo da postane najpre hrabar vojnik, a potom razborit vojskovođa, odano služeći Imperiji i Dioklecijanu koji ga je oženio svojom ćerkom i 293. postavio za savladara. Znalci pak smatraju da je Galerijev pohod na Persiju pet godina kasnije bio presudan za njegovu budućnost. Nakon trijumfa nad kraljem Narsejem, Galerija i njegove pobedničke legije slavila je čitava Imperija. Smatrali su ga novim Romulom, Aleksandrom, a majka mu je Romula postala smrtnica koju je, kako bi rodila junaka koji će kao polubog kada završi ovozemaljska herojska dela zauzeti mesto kraj svog božanskog oca, zaveo Jupiter.
Rešen da se posle dvadeset godina vladavine povuče sa prestola, a ovenčan slavom spasitelja i obnovitelja Rima, Galerije krete u gradnju sebi dostojnog boravišta. U rodno mu mesto pohrliše najbolji graditelji, čuveni umetnici, slikari, klesari, vešte zanatlije, kako bi od skupocenog mermera pristiglog iz svih delova carstva izgradili palatu u kojoj će mitski heroj i božanski sin Galerije boraviti sve do smrti. Po zamisli Galerija, ova će palata nakon njegove apoteoze biti cilj mnogih hodočasnika i mesto u kome će ga slaviti kao novo božanstvo u rimskom panteonu. Ova grandiozna palata čija je izgradnja počela 305. ili 306, Romuli u čast dobila je ime Feliks Romulijana. Sva arhitektonska plastika koja je krasila gamzigradska zdanja izvedena je tako da svojom jasnom simbolikom trajno čuva uspomenu na one kojima je posvećena – Galerija i Romulu. Sveti breg (Mons Sacer), mesto apoteoze Romule i Galerija sa mauzolejima u kojima su sahranjeni njihovi ovozemaljski ostaci pronađen je 1989, nedaleko od palate, na vrhu brda Magura koje dominira pitomom udolinom i neposrednom okolinom Romulijane.