Če Gevara: Jedan od glavnih simbola društvene i političke revolucije širom sveta 1Foto: Wikipedia.org

Če Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi, kao član pokreta „26. jul“.

Rođen je 14. juna 1928. godine u Argentini pod imenom Ernesto Gevara de la Serna i bio je najstariji od petoro dece.

Upisao je medicinski fakultet 1948. godine.

Za vreme studija, pozvan je na regrutaciju, ali vojna komisija je dala nalaz da je mladić nesposoban za vojnu službu.

Iako je još uvek studirao, 23. oktobra 1951. godine, Gevara se sa svojim prijateljem Albertom Granadom uputio ka severu.

Krenuli su motociklom koji su nazvali La Poderosa (na španskom= moćna).

Nakon dugog puta, stigli su u Limu i tamo su upoznali doktora Uga Peskea, zaljubljenika u marksizam.

Razgovori sa njim znatno su uticali na Gevaru.

Dva prijatelja su se rastala u Venecueli gde je Granada ostao da radi, a Ernesto je nastavio ka severu.

Alberto ga je kasnije opisivao kao nekoga ko je „imao tendenciju da šokira ljude“.

Gevara se posle malo više od mesec dana vraća u Buenos Ajres.

Sve vreme u toku puta Ernesto je pisao dnevnik, poznatiji kao „Dnevnik motocikliste“.

Kako je sam govorio, na putovanju je imao blizak susret sa siromaštvom i glađu i nemogućnostima lečenja zbog nedostatka novca.

Verovao je da može uticati na promenu ovog stanja u nekim zemljama ukoliko ostavi medicinu i okrene se političkoj areni oružane borbe.

Drugo putovanje organizovao je čim je završio fakultet.

Ovaj put društvo mu je pravio prijatelj Karlos Galiko Ferer.

Gevara je stigao u Gvatemalu 1953. gde je Hakobo Arbens tek osnovao demokratski izabranu vladu.

Cilj ove vlade bilo je sprovođenje širokih društvenih i agrarnih reformi.

Agrarna reforma je najviše pogodila američku korporaciju United fruit company.

SAD su ove promene proglasile kao zvaničan i jasan dokaz povezanosti Gvatemale i SSSR i pokrenule ustanak sa ciljem da skinu Arbensa sa vlasti.

Gevara se borio na strani Arbensa, ali cela njegova akcija je bila neuspešna i, nakon što je Arbens proteran, on je uspeo da pobegne u Meksiko.

Sa putovanja u Meksiko je pisao svojoj tetki, a u pismu su bile sledeće reči: „Na slici našeg voljenog druga Staljina zakleo sam se da neću predahnuti pre nego ta kapitalistička hobotnica bude uništena.“

Tokom 1955. godine radio je u bolnici u Meksiku i tamo je upoznao Raula Kastra.

On je taj koji ga je kasnije spojio sa Fidelom Kastrom.

Iste noći kada je upoznao Fidela, Gevara se učlanio u pokret „26. jul“.

To je period kada je dobio svoj čuveni nadimak „Če“ (Che).

Fidel i Gevara su u tajnosti radili na svojim revolucionarnim aktivnostima.

Sam Kastro opisivao ga je kao inteligentnog i hrabrog vođu koji je „imao veliki moralni autoritet nad svojim trupama“.

Njihov pokret je emitovao poruke preko ilegalne revolucionarne radio stanice Rebelde koju je i osnovao Če Gevara.

Sakrivali su se po šumama i u prirodi, potpuno bosi i bez hrane i sredstava.

Kastrova trupa je umarširala u Havanu 1959. godine, nakon više od dve godine vojevanja po šumama Sijere Maestre.

Če je tada dobio počasno kubansko državljanstvo i postavljan je na razne visoke pozicije, kao što je direktor Centralne banke, ministar industrije itd.

Njegov najistaknutiji položaj u vlasti Kube je bio položaj glavnog ambasadora Kube u svetu.

Osudio je politiku SAD prema crncima, optužujući ih za svakodnevnu diskriminaciju.

Nakon vojnog udara u Kongu, Gevara je uvideo novu mogućnost za nastavak revolucije.

Otputovao je tamo u tajnosti i godinu dana vlasti nisu znale da li je uopšte živ.

Sve vreme je pokušavao da organizuje revoluciju, ali tamo, kako je sam rekao „nije bilo borbenog morala“.

Zato se, znatno razočaran, ponovo u tajnosti vratio u Havanu nakon godinu dana.

Sledeći revolucionarni plan bio je okrenut ka Boliviji.

Kako ga niko ne bi prepoznao, drastično je izmenio svoj izgled i pre odlaska u Boliviju obavio sve pripreme.

Prešao je granicu sa lažnim pasošem i pod lažnim imenom – Adolgo Mena Gonzales.

Posle izvesnog vremena, vlada Bolivije je saznala za njegov plan i krenula je potraga za njim koja je uključivala oko 1.500 ljudi.

Če je uhvaćen u zasedi, 8. oktobra 1967. godine.

Kada su vojnici postali svesni da su ranili Če Gevaru, šifrovana poruka kojom je to javljeno nadležnima glasila je: „Imamo tatu u rukama“.

Ernesto ni jednog momenta nije pristao na ispitivanje i pod najstrašnijim mukama tražio je samo da mu daju duvan.

Pred samo izvršenje smrtne kazne on je čak i pljunuo jednog od oficira.

Za taj čin određen je narednik Mario Teran i on ga je upucao iz karabina. Ispalio je pet hitaca na Gevaru.

Bolivijska vojska odnela je njegovo telo na nepoznato mesto i odbila da kaže da li je sahranjen ili kremiran.

Fidel Kastro je, saznavši šta se dogodilo, objavio trodnevnu žalost.

I dan-danas neki od njegovih ličnih predmeta su u vlasništvu CIA.

Agent Gustavo Viljoldo je Gevari na dan pogubljenja odsekao pramen kose i 2007. godine ga je na aukciji prodao za 119.500 dolara.

Mnogi listovi nudili su ogromne količine novca za autorska prava nad njegovim dnevnikom, ali on je 1. jula 1968. godine objavljen na Kubi i distribuiran besplatno.

Britanski političar Džordž Galovej je jednom prilikom izjavio: „Jedna od najvećih grešaka koju su SAD ikad napravile je što su načinile one fotografije mrtvog Čea. Njegov izgled koji podseća na Isusa Hrista obezbedio je da se njegov revolucionarni poziv pošalje ne samo buntovnim studentima, nego i u srca vernika…“

Če Gevara je tako postao simbol sveca današnjice i mnogi njegove principe i ideje smatraju jačim i od Marksovih.

Ironija u njegovoj današnjoj velikoj popularnosti oslikava se u tome što je njegov lik štampan i prodavan na raznim predmetima, šireći materijalizam protiv koga se on borio do poslednjeg dana.

Ernesto Gevara je osam meseci nakon svrgavanja Batistine diktature sa svojom Misijom dobre volje posetio SFRJ, a poznata je i činjenica da je od Josipa Broza Tita tražio da mu se potpiše na sliku.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Če Gevara: Jedan od glavnih simbola društvene i političke revolucije širom sveta”

  1. Koliko ljudi se seća ko je bio američki predsednik pre Kartera? Verovatno malo. Veličina Če Gevare neće izbledeti nikada. Iskrena borba za čoveka i ideje.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.