Cveće, voće, smaragdi

– Ovde u ovoj kući živi naš najpoznatiji pisac i nobelovac Gabrijel Garsija Markes – reče nam naš prijatelj Antonije, koga smo upoznali pre nekoliko dana kada smo stigli u Kartagenu, kulturnu i istorijsku prestonicu ne samo Kolumbije već i ovog dela Latinske Amerike.
Grad se nalazi na severu zemlje, zapljuskuje ga toplo Karipsko more i oduvek je predstavljao važnu pomorsku luku, koju su zajedno sa starim zidinama koje okružuju stari deo grada izgradili španski osvajači 1796, posle 25 godina rada. Stoga danas Kartagenu nazivaju „živim muzejom“ kolonijalne arhitekture, i zbog toga se od 1984. nalazi pod zaštitom Uneska. Svakom u oči upadaju balkoni s prekrasnim cvećem, svih mogućih boja. Kao da je stalno otvoreno takmičenje ko će imati najlepše cveće. To i ne čudi posle saznanja da je Kolumbija jedan od najvećih izvoznika cveća na svetu, i da postoji mnogo vrsta koje rastu samo u ovoj zemlji.
Od tri crkve smeštene u zidinama, Antonije nam skreće pažnju na crkvu Santo Domingo, koja je postala naročito poznata pre nekoliko godina, jer se u njoj venčao još jedan svetski poznati Kolumbijac – vozač formule 1 Huan Pablo Montoja. Pošto su venčanju prisustvovali predstavnici svetskog džet-seta, Montoja je lično donirao crkvi novac za nabavku klima uređaja, da bi se uvaženi gosti prijatno osećali. Antonije nam kaže da je danima pre i posle venčanja u gradu bila karnevalska atmosfera.
Da Kartagena ostavlja jak utisak na sve koji zakorače u nju, dokazuje i veliki broj Evropljana koji su ovde došli prvo kao turisti, i ubrzo posle toga se nastanili podno zidina starog grada. Primera ima na svakom koraku – pored Italijana koji se tradicionalno drže svog najvećeg brenda – pice, Jevreja koji drže draguljarnice u kojima su dominantni smaragdi, jer je i tu Kolumbija na prvom mestu po proizvodnji u svetu, našu pažnju najviše je privukao „Kafe Del mar“, koji se nalazi na samim zidinama starog grada, a njegov vlasnik je Danac. S prelepe terase kafea, dok se okrepljujemo voćnom salatom, u kojoj dominira „fruta bomba“ (voće koje raste samo u Kolumbiji), gledamo na novi deo Kartagene, koji ima tri celine. To su u stvari tri ostrva koja su povezana mostovima, i zbog toga novi deo Kartagene i nazivaju još „grad na brežuljcima“. To su urbani delovi u kojima su smešteni luksuzni hoteli i apartmani, koji su intenzivno počeli da se grade od 1985, kada je i počela ekspanzija turizma u ovom gradu, i Kolumbiji uopšte. S terase se pruža pogled i prema ostrvu Tierabomba, do koga ide trajekt, koji pristaje u lepo ribarsko selo Boccacika. Zapadno, na 35. kilometru nalazi se mali arhipelag koralnih ostrva, a najpoznatije je „Rosario“, dok se 50 kilometara severoistočno nalazi mali vulkan „Lodo el Totumo“.
Pogledavši s terase zalazak sunca, opet silazimo u stari grad, Antonije nas vodi u „šećernu ulicu“ koja se nalazi ispod svodova kluba „Tu candela“, gde na ulici uživamo u domaćim kolačima, koji se nalaze u velikim staklenim teglama, prodaju ga žene u tradicionalnoj kolumbijskoj nošnji, vedrih i živopisnih boja, kolači su raznih ukusa, ali preovlađuju kokos i papaja.
Iz kafea i klubova već dopiru zvuci salse, merengea, kumbije, počinje zagrevanje za još jedno lepo veče. Antonije kao i svi stanovnici Latinske Amerike uverava nas da se salsa najbolje igra u Kolumbiji. Možda je u pravu, jer valjda nigde u Latinskoj Americi čuvena poslovica da nije važno kako si se osećao juče i kako ćeš se osećati sutra, važno je kako se osećas sada, nema toliku težinu. I zato se salsa možda i ne igra najbolje u Kolumbiji, ali sigurno s najviše strasti!