Daleko od ljudske sujete

Možda što danas nema dostojnih lepote, ili željnih okrepljenja duše u okruženju koje odiše dostojanstvom prošlosti i darovima prirode, ili zbog nemara i ljudske okupiranosti svakodnevicom – tek, ova svetinja preživljava danas svoje osamljeničke dane i samo podseća na nekada značajnu monašku zajednicu koja je u njoj obitavala.
Uzalud ćete manastir Krepičevac tražiti u okolini Zaječara (tamo gde je Gamzigrad), ili na nekoliko kilometara pored Boljevca, kako je to predstavljeno na najnovijim kartama. Do njega se stiže putem od Paraćina prema Zaječaru, skretanjem kod sela Jablanica, pre odvajanja puta za Rtanj. Na ulazu u selo, desno se odvaja „valjani“ put, kako će vam objasniti predusretljivi meštani, i uz njihovu pomoć i malo sreće, poneki skriveni znak i uputstva koja vam daju, stići ćete na proplanak pored potoka, sa izvorom obraslim u mahovinu, urušenim bivšim konacima, zvonikom i crkvom posvećenoj Uspenju Presvete Bogorodice. I nehotice, setićete se opisa koji kaže da se manastir nalazi „opkoljen visokim planinama i strmim krševima, između živopisnih klisura i klanaca, udaljen od ljudske sujete i ovejan legendama daleke prošlosti“. A legende i podaci kažu da je ovde bilo jedno od značajnih uporišta u borbi za opstanak pre, za vreme i posle srpskih ustanaka protiv Turaka.
I pored velikog značaja, veoma malo se zna o vremenu i nastanku ovog manastira. Na osnovu živopisa i drugih podataka, smatra se da ga je početkom šesnaestog veka podigao vlaški plemić Georgije, sa ženom Zorom i sinom Manojlom. Pretpostavlja se da je Georgije unuk poznatog Radul-bega.
Crkva i ceo manastir su više puta rušeni i obnavljani. Prvi put je to bilo 1679, a u osamnaestom veku obnovio ga je knez Golub iz Jablanice. Ostao je i podatak u jednoj bogoslužbenoj knjizi da su Hajduk Veljko i knez Milisav postavili za starešinu Krepičevca jeromonaha Akakija.
Zahvaljujući konzervatorsko-restauratorskim radovima, koji su izvršeni od 1968. do1974. godine, crkva posvećena Uspenju Presvete Bogorodice je očuvana, ali ne i konaci, koji su potpuno propali.
I tako, u centru crnorečkog kraja, u živopisnom predelu i senci mnogoletnog drveća, okružen tišinom, na desetak kilometara od sela Jablanice, manastir sačuvan u legendama i istoriji čeka da ga savremenici češće posećuju.