Dečija tuberkuloza i predrasude

Tokom 2011. godine u Dečijoj bolnici za plućne bolesti i tuberkulozu pri KBC „Dr Dragiša Mišović“ u Beogradu, u kojoj se nalazi jedino odeljenje u Srbiji namenjeno isključivo za stacionarno lečenje dece obolele od tuberkuloze, zbog plućne tuberkuloze je lečeno 21 dete, što čini 0,9 odsto od ukupnog broja hospitalizacija u toj ustanovi. Uz to, mlađa deca najčešće imaju nezarazne forme bolesti.

Iako se iz ovoga može zaključiti da je tuberkuloza u ovom trenutku manje značajan problem u pedijatrijskoj praksi, treba imati na umu nekoliko nepovoljnih činilaca. Prvo, svedoci smo sve češće pojave manje ili više izražene otpornosti izazivača (tuberkuloznog mikobakterijuma) na uobičajene lekove. Potom, globalna epidemiološka situacija u pogledu rasprostranjenosti HIV infekcije i AIDS-a doprinosi održavanju prevalencije tuberkuloze i u razvijenim zemljama. Zatim, u uslovima ekonomske krize, očekuje se pad opšteg (i socijalnog) standarda stanovništva (sve više gradskog), što je od davnina poznat saveznik tuberkuloze. Konačno, epidemije tuberkuloze se javljaju u prirodnim ciklusima, na koje poznate mere prevencije (računajući i primenu vakcine i efikasnih lekova) izgleda da nemaju značajniji uticaj. Uz sve to, treba dodati da je pouzdano utvrđeno da genetski faktori značajno utiču na rizik od oboljevanja osoba zaraženih tuberkuloznim mikobakterijumom.

Dečija tuberkuloza se često otkriva aktivnim traganjem, odnosno ispitivanjem osoba iz kontakta sa bacilarnim (zaraznim) slučajem tuberkuloze (najčešće odraslim članom porodičnog domaćinstva). Ovo se dešava ili zbog toga što postoji smanjena perceptivnost staratelja, ili zbog objektivno blagih ili odsutnih simptoma bolesti. U okolini bacilarnog bolesnika naročito su ugrožena deca mlađa od pet godina, zbog čega im se pristupa sa većim oprezom, te, i ukoliko nemaju znake oboljenja, antituberkulotike dobijaju po posebno utvrđenim režimima.

U najranijem uzrastu tuberkuloza se često manifestuje svojim najtežim formama, povremeno zahvatajući i druge organe i sisteme, sa lošom prognozom naročito ako su zahvaćene i moždanice i nervni sistem. Ovo je, u današnje vreme, relativno retka pojava, zbog, još uvek važeće, obaveze vakcinacije novorođenčadi.

Posebno treba naglasiti da su reči „tuberkuloza“, „jektika“, „sušica“ i tako dalje, često prisutne u narodnim predanjima, mitovima, književnim i drugim umetničkim delima, utičući na taj način na formiranje kolektivnih stavova prema toj bolesti. Ti stavovi su često pogrešni. Zbog toga se dešava da, u pojedinim slučajevima, dolazi do preterivanja u komentarima prilikom javnog informisanja o pojavi oboljenja, naročito kada su u pitanju deca iz kontakta (porodilišta, vrtići, škole). S tim u vezi, treba reći da postoje alertne službe (u Beogradu je to Gradski zavod za bolesti pluća i zaštitu od tuberkuloze) sa aktivnim i efikasnim patronažnim ekipama, koje na osnovu objektivnih podataka na terenu utvrđuju ozbiljnost situacije i preduzimaju odgovarajuće mere, uključujući i objektivnu javnu informaciju. Na nacionalnom nivou, postoji ekspertska komisija koja se stara o sprovođenju utvrđenog Nacionalnog programa za borbu protiv tuberkuloze, a koja uživa podršku Republičke vlade i odgovarajućih tela Svetske zdravstvene organizacije.