Dispepsija je stručni naziv za bol ili nelagodnost u gornjem delu trbuha koji postoje konstantno ili se javljaju u epizodama. Pod nelagodnošću se podrazumeva nadimanje, gorušica, mučnina i povraćanje. Dijagnoza dispepsije može se postaviti ukoliko navedeni simptomi traju više od sedam dana u poslednje četiri nedelje. Oko 40 odsto odraslih osoba pati od dispepsije, podjednako muškarci i žene.

Postoje tzv. organska dispepsija kod koje je uzrok organsko oboljenje (čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, karcinom želuca ili pankreasa, gastroezofagealna refluksna bolest itd.) i funkcionalna dispepsija kod koje ne postoji dokazano organsko oboljenje, već samo prisutan dugotrajan bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka. Uzroci dispepsije mogu biti i oboljenja žučnih puteva, upala pankreasa, parazitoze, sistemske bolesti, upotreba lekova kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi, teofilin, antagonisti kalcijuma, steroidi itd. Ukoliko kod osobe dominira bol dispepsija se označava kao dispepsija slična ulkusu, ukoliko dominira osećaj nelagodnosti označava se kao dispepsija slična dismotilitetu. Kod ulkusnog tipa dispepsije bol se javlja i noću i budi osobu iz sna. Dispepsija slična dismotilitetu se karakteriše ranom sitošću, bolom koji je jasno lokalizovan, provociran određenom vrstom hrane i ne javlja se noću.

Važno je, pre svega, isključiti organsko oboljenje kao i postojanje takozvanih alarmnih simptoma kod pacijenta. Alarmni simptomi su pokazatelji nekog ozbiljnog oboljenja kao što je čir ili karcinom. U alarmne simptome spadaju: značajan gubitak telesne težine, malokrvnost nastala zbog krvarenja iz digestivnog trakta, uporno povraćanje koje traje 10 dana, otežano gutanje i prisustvo opipljive mase u stomaku. Takvi pacijenti se hitno upućuju na dalje preglede gastroenterologu. Organska dispepsija zahteva specifičnu terapiju. Osobama kod kojih je upotreba lekova dovela do dispepsije je potrebno savetovati da prestanu sa upotrebom istih ili ukoliko to nije moguće potrebno je da bar smanje dozu. Osobe koje imaju samo funkcionalnu dispepsiju, bez prisutnog organskog oboljenja, savet je, pre svega, promena životnih navika: prestanak pušenja, smanjen unos alkohola i kafe, izbegavanje hrane koja provocira bol i nelagodnost, češći i manji obroci, redukcija telesne težine. U terapiji se koriste lekovi koji smanjuju lučenje želudačne kiseline (antacidi, H2 antihistaminici, inhibitori protonske pumpe), lekovi koji poboljšavaju motilitet digestivnog trakta. Ukoliko nakon preduzetog lečenja tegobe i dalje traju, potrebno je testiranje na prisustvo Helicobacter pylori infekcije.

 

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.