Evropa s dušom na obali jezera

Ovih dana je započeo četvrti po redu takav kamp, koji svake godine u julu okupi sto do dve stotine mladića i devojaka iz gradova podunavskih zemalja. Oni tokom nedelju dana boravka u kampu dele zajedničke spavaonice, menze, bačkotopolsko jezero i – svoje misli i ideje. Kroz praktičan zajednički život, druženja, zabavu, i tematski raznovrsne radionice mladi ovde po pravilu steknu dragoceno iskustvo da je u bilo kojim uslovima i uz bilo kakve kulturne i druge razlike moguće naći prijatelje. A to iskustvo ih nakon svega kvalifikuje za verodostojne ambasadore tolerancije u njihovim sredinama.

Idejni tvorac ove manifestacije je Šandor Egereši, sadašnji predsednik Skupštine Vojvodine, koji je u eri porasta etnonacionalizama video potrebu da se mladima pruži drugačiji model.

– Cilj kampa je negovanje tolerancije kao najvažnije vrednosti za očuvanje vojvođanskog identiteta, škola prijateljstva i istovremeno škola protiv predrasuda. Takođe, kamp je zamišljen da bude i put stvaranja zajedničke evropske kuće, navodi Egereši razloge formiranje kampa, dodajući pri tome da je još u početku bilo jasno da se želi „projekat s dušom“.

Ako je tolerancija duša Evrope, onda želimo da ovde, u Bačkoj Topoli, jednu sedmicu živi Evropa s dušom, kažu kreatori kampa.

Svi su razlozi i motivi da ova manifestacija traje i dalje ostali isti, u neku ruku možda još izraženiji, i uz sve jasniju potrebu da se kroz jačanje veza mladih iz Evrope i Srbije radi i na stvaranju novog imidža zemlje – novog evropskog političkog identiteta za Srbiju i za Vojvodinu, koji će inicirati dijalog sa evropskim kulturnim i političkim nasleđem, a kojeg čine solidarnost, promene i partnerstvo. O potrebi takve jedne „institucije“ govorio je takođe na otvaranju prisutan i ministar policije Ivica Dačić, primetivši da bi kamp možda mogao da ugosti i poneke političare, i pomogne im da se nauče toleranciji.

A šta o kampu kažu učesnici? Pa, gotovo i ne žele da pričaju, pitanja novinara o tome čine im se suvišnim, jer je sve jasno. Odlično se provodimo, kažu lakonski. Druženje sa vršnjacima iz desetak zemalja, kupanje u jezeru, žurke uz gitare na obali, ili pored vatre, odlazak na spavanje uz pratnju cvrčaka i buđenje sa pticama – otprilike tako izgleda dan proveden u kampu. Tu su, naravno, i radionice „o demokratiji, toleranciji, Evropi i nama“, koje dođu kao zgodna mentalna gimnastika i prilika da se osim tela malo provežba i duh. A uz to, svaki trenutak za druženje je dragocen, jer je nedelja dana dovoljno dug period da se nađe osoba koja se dugo tražila.

… Pa, ima li zaljubljivanja, pitaju novinari dve nasmejane kamperke. O, da, da, kažu uz smeh, kojim kao da poručuju da je upravo to pitanje suština čitave ideje kampiranja. Šta bi, uostalom, i tražili ovde.

Malo li je, što bi se reklo.