Gastritis

Simptomi gastritisa su pečenje u gornjem delu stomaka (bol može da se smanji ili poveća posle unošenja hrane), mučnina, gubitak apetita, često podrigivanje i gasovi, osećaj naduvenosti posle jela.

Postoje akutni i hronični gastritis. Akutni gastritis se javlja iznenada i praćen je mučninom i istovremeno pečenjem u stomaku, dok se hronični gastritis razvija postepeno u dužem vremenskom periodu i karakteriše ga tup bol, osećaj naduvenosti i gubitak apetita već posle prvih nekoliko zalogaja hrane.

Skoro svaka osoba tokom života ima izvesne tegobe sa želucem. Većina stomačnih problema su kratkotrajni i prolaze bez ozbiljnijih posledica i ne zahtevaju lekarsku pomoć. Ukoliko simptomi gastritisa traju duže od nedelju dana, neophodno je da se posavetujete sa stručnjakom. Situacija je posebno opasna ukoliko pacijent povraća ili ima krv u stolici.

Dijagnoza gastritisa može da se postavi i već posle uzete anamneze i kliničkog pregleda, a u blagim slučajevima nije potrebna dodatna obrada. Da bi se dobila konačna dijagnoza, obično se preporučuju laboratorijske analize, testovi koji utvrđuju prisustvo bakterije Helicobacter pylori, zatim pregled stolice na krvarenje ili gastroskopija.

Lečenje. Uzročnik gastritisa određuje način lečenja. Lekovi koji neutrališu želudačnu kiselinu (antacidi) ili lekovi koji smanjuju lučenje želudačne kiseline otkloniće simptome i poboljšati tok bolesti. Medikamente koji mogu uzrokovati gastritis treba prestati uzimati. Antibiotska terapija se koristi u lečenju gastritisa uzrokovanog bakterijom Helicobacter pylori. Na tržištu se nalaze dve grupe preparata za smanjenje količine želudačne kiseline: H2-antagonisti i inhibitori protonske pumpe. Lečenje je kombinovano: antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i zaštitnicima sluzokože želuca.

Prva mera u preventivi i lečenju ove bolesti je pravilan način života i ishrane. Kvalitetna ishrana ima izuzetnu ulogu u sprečavanju nastanka bolesti kao i njenom lečenju, ukoliko je već došlo do pojave gastritisa. Treba jesti 5-6 puta dnevno u manjim količinama. Hranu treba, pre svega, pripremati na pari ili kuvanjem. Hrana ne treba da bude masna, da sadrži jake začine, suviše soli. Sva hrana koja sadrži veliku količinu dijetalnog vlakna veoma često pravi probleme. Slatko mleko ne koristiti, ali se mogu konzumirati kiselo-mlečni proizvodi (jogurt, kiselo mleko). Izbegavati proizvode od belog brašna (hleb, peciva i sl.), kao i voće u svežem stanju (kuvano je dozvoljeno). Pušenje i konzumiranje alkohola je strogo zabranjeno. Izbegavati stresne situacije ili ih držati pod kontrolom.

U periodu pogoršanja konzumirati tečnu i usitnjenu hranu (nemasne supe, čorbe, pire od povrća). Umesto običnog hleba jesti dvopek (apsorbuje u značajnoj meri višak kiseline).

Uz adekvatnu terapiju, pravilnu ishranu i eliminaciju potencijalnih rizik faktora, veliki broj slučajeva akutnog gastritisa biće izlečen.

Autor je lekar u Domu zdravlja „Dijagnostika“ Beograd