Grad svetlosti i ljubavi

Kada je reč o širokim bulevarima koji predstavljaju ponos Pariza prava je milina šetnja kroz prestižnu aveniju Champs-Élysées u vreme božićnih praznika. Avenija u kojoj su smešteni čuveni hoteli, kafei, prodavnice i bioskopi izgleda zaista impresivno, a posebnu draž daju lepo uređeni drvoredi duž trotoara. Da je Champs-Élysées jedna od najpoznatijih ulica u svetu potvrđuje i podatak da godišnji zakup lokala veličine 93 kvadratna metra košta 1,1 milion evra godišnje.

Mostovi, parkovi, bašte ali i čuvena francuska kuhinja i vino upravo su ono što mnoge opredeljuje da Pariz proglase i najromantičnijim gradom u Evropi. Verovatno postoji još gradova za koje bi se moglo reći da mogu da ponesu takvu „titulu“, ali je činjenica da se u Parizu skoro na svakom koraku mogu videti zaljubljeni parovi koji ne skrivaju svoja osećanja. Iako je reč o velegradu sa skoro 12 miliona stanovnika, Pariz poseduje gotovo mističnu draž koja ga i svrstava u „izabrane destinacije“ zaljubljenih golupčića.

Naravno, Pariz, kao i svaki grad, ima i svoje drugo lice. Vozeći se od grandioznih i modernih aerodroma Orli i Šarl de Gol ka centru grada, turisti su u prilici da razgledaju siromašna predgrađa francuske metropole koja vizuelno podsećaju na Novi Beograd. Blokovi identičnih zgrada služe kao „velike spavaonice“ za radničku klasu i imigrante koji su Pariz naselili uglavnom iz Afrike i Azije. Ta predgrađa su pre nekoliko godina bila poprište žestokih sukoba policije i imigranata nezadovoljnih svojim položajem u francuskom društvu. Prema popisu iz 1999. godine u Parizu živi 19,4 odsto stanovnika rođenih van Francuske, dok 37 odsto svih imigranata u toj zemlji živi u prestonici.

U centru grada pojedine ulice su se pretvorile u prave male kolonije muslimaskog doseljeničkog življa. To su uglavnom trgovci koji drže male dućane, a stanove kupuju u zgradama koje se nalaze iznad njihovih radnji. Vlasnici su veoma prijatni i učtivi, a posebnu draž predstavlja muzika dalekog istoka koja se može čuti u tim radnjama. Neki od prodavaca su obučeni u tradicionalnu odeću sredina iz kojih potiču, što je još jedna od potvrda da je Pariz jedan od najmultikulturalnijih gradova u Evropi.

Ljubitelji dobre kapljice u brojnim lepo uređenim kafeima mogu da degustriraju čuvena francuska vina. Oni koji baš žele da osete duh tradicionalnog Pariza ne smeju da propuste priliku da posete bistroe koji se ne odlikuju atraktivnim izgledom, ali u njima možete upoznati autentične žitelje francuske prestonice i osetiti se kao da ste u nekom filmu gde glumi Belmondo ili Delon.

Da omladina u Srbiji nije jedina koja voli da se druži i pije na ulici potvrđuju i mladi Parižani koji se noću skupljaju na ulicama u pojedinim delovima grada i piju vino iz plastičnih čaša. Oni sa dubljim džepom osveženje traže po kafićima, picerijama i Mekdonalds restoranima. Siromašniji prilaze turistima i ljubazno mole za cigaretu s obzirom da su cene duvanskih proizvoda u Evropskoj uniji paprene.

Da bi se posetile sve važne destinacije u Parizu potrebno je boraviti u tom gradu najmanje sedam dana. Neosporne su lepote i značaj muzeja Luvr, katedrale Notr Dam, Jelisejske palate, ali ono što nikako ne sme da se propusti jeste poseta Ajfelovom tornju. Toranj izgrađen 1899. godine poslužio je kao glavna kapija za ulaz na Svetsku izložbu održanu u Parizu te godine. Struktura je sastavljena od 18.038 delova od livenog gvožđa, uz pomoć 2,5 miliona zakovica. Toranj je ime dobio po Gustavu Ajfelu, inženjeru koji ga je projektovao. Danas je značajna turistička atrakcija sa više od 5.5 miliona posetilaca godišnje. Ajfelov toranj visok je 324 metra i do njegovog vrha ima 1.665 stepenica. Sa vrha do koga se dolazi brzim liftom pruža se veličanstven pogled na francusku prestonicu tako da posetilac te građevine bar na trenutak može steći utisak da je među antičkim bogovima koji sa svog prestola posmatraju obične smrtnike.