Grad zlatnog sjaja

Ima većih, ima lepših, ima i istorijski značajnijih španskih gradova, ali romantičnijih – nema. Nema ni slikovitijih, nekom tek nagoveštenom tajanstvenošću izazovnijih i privlačnijih. Sa kojeg god turistički rado preporučivanog vidikovca (kaže se, „pogleda“) da se posmatra, Toledo u svom zlatnožutom sjaju nastalom, tvrdi se, sjedinjavanjem sunčevih zraka i vekovne prašine, podseća na vilinsku priču. A u sveopštem prvom utisku posetilaca nije bez značaja ni unapred dobijen podatak da se u njemu nalazi velika riznica zlata i dragocenosti koje se, pretvorene u privlačnu robu, odnosno u nakit, mogu kupiti po relativno povoljnim cenama.
Došli ste, dakle, autobusom, ili pak, vozom (da, i toga još ima!) i zastali radi pomenutog „pogleda“ koji počinje na obali reke Taho i širi se na uredne bašte i na niz belih kuća. U blizini pleni mali, brižljivo negovan, u topla godišnja doba tamnozelen park Paseo de la Vega, dušu dao za kratak dnevni odmor. Iznad parka ocrtavaju se obrisi zidova i kula obloženih kalajem, a iza njih štrče dva tornja čiji vrhovi stvaraju četvrtastu piramidu koja nekako zaštitnički deluje.
To je samo prvi utisak, dok je drugi, kada krenete u razgledanje Toleda, još upečatljiviji. Brzo ćete otkriti da gradu pečat daje malo poznat, zanimljiv stil koji se odlikuje razigranim ukrasima na stubovima i frizovima mnogih, čini vam se, gotskih građevina. To je stil u Španiji označen kao „platereska“, koji sjedinjuje dotle preovlađujuću gotiku sa iz Italije prodirućim stilom sklonim maštovitoj razigranosti – renesansom. Istina, ovaj „veštački arhitektonski brak“ nije dugo trajao, ali taman dovoljno da u Toledu stvori divna umetnička dela. Jedno od njih je svetski poznat portal Bolnica Santa Kruz, a drugo Crkva Svetog Jovana od kraljeva.
Španci su bili i do danas ostali vrlo pobožan narod, pa nije čudno što u jednom starom urbanom staništu kakav je Toledo, ima mnogo hramova. Među njima primat nosi katedrala Primada koja, sa bilo koje strane gledano, dominira gradom. Utisak je takav da vam se od lepote koža ježi, a tek kad u nju uđete…
Gotovo da nema slikarskog klasika koji se ovde svojim freskama nije ovekovečio. Pomenimo samo El Greka (dugim življenjem Toleđanina), Tristana, Mikelanđela, Veroneza, Rafaela, Goju, Velaskeza, Rubensa. Malo gde ćete ove i mnoge druge svetske veličine naći na okupu kao u Katedrali u Toledu. Doživljaj za nezaborav.