Gudački instrumenti i Stradivarijus

U prodavnicama suvenira odmah upada u oči svuda isti spomenik violini: na postamentu violina i natpis Kremona. U opštini preko puta katedrale, na centralnom gradskom trgu Komunale, čuvaju pet najčuvenijih violina kremonskih majstora. Začetnik slave kremonskih graditelja instrumenata sa žicama je Andrea Amati (1505-1580), i kako se znanje prenosilo najpre među sebi bliskima, sledio ga je rođak, sin njegovog sestrića Andrea Gvarneri. Porodični posao će nastaviti i slavan majstor zanata Đuzepe Gvarneri (1698-1744), prozvan Gvarneri del Žezus jer je svoje instrumente obeležavao sa JHS – Isus spasilac čoveka. Najviše je, ipak, svetskoj slavi kremonskih graditelja gudačkih instrumenata doprineo majstor Antonio Stradivarijus (1644-1737). Skoro hiljadu njegovih violina proizvedenih od 1700. do 1735. je sačuvano, a među njima jedna od najboljih, nazvana Kremoneze, izrađena 1715, izložena je u opštinskoj zgradi. Violina Kremoneze samo povremeno, uz neviđene mere obezbeđenja, napušta opštinu kada je pozajmljena nekom od najslavnijih violinista za neki koncert. Neko mi je nekada rekao da treba povremeno svirati na violini kako bi se sačuvali njeni zvuci.
Sve je u Kremoni posvećeno gudačkim instrumentima ili njihovim majstorima. Među najznačajnijim zgradama koje treba videti, po svakom turističkom vodiču, jeste kuća u kojoj je živeo Stradivarijus od 1667. do 1680. sa svojom prvom suprugom Frančeskom Feraboši. Na jednom od centralnih trgova je podignut spomenik Stradivariusu, na drugom je njegov grob. U centru mesta je više radnji za izradu gudačkih instrumenata, najčešće violina, viola i čela, mada sam u jednoj video i kontrabas i gitaru. Među najpoznatijim su Bergonzi prekoputa Stradivarijusove kuće, Đovani Kolone u Korso Đakoma Mateotia i u istoj ulici, radionica Luke Salvatorea. Zakucao sam iz radoznalosti na vrata ove poslednje. Ljubazno su me primili mada sam im odmah rekao da nisam ni muzičar, ni kupac, već samo ljubopitljiv čovek. Objašnjavali su mi ne prekidajući rad na novoj violini da je najbolje javorovo drvo za izradu instumenata, ali da se koristi sa uspehom i jelovina – čamovina, kako je mi češće nazivamo i da je najvažnije da je drvo što starije. Zato uvek znatiželjno gledaju kada se ruši neka stara zgrada. Vrlo stare, suve krovne ili međuspratne drvene grede u rukama veštih majstora graditelja i muzičara znaju vrlo lepo da proizvode zvuk u rukama muzičara. Čudo je kako taj neveliki instrument napravljen od malo drveta i nešto konjskih dlaka uz puno ljudskog umeća i rada uspeva da proizvede tako čarobne zvuke.
A kada govorimo o gudačkim instrumentima, o Stradivarijusu, ne treba propustiti ni njegov muzej u Kremoni gde su izloženi alati i kalupi za oblikovanje delova instrumenata, postupak izrade, kao i sami instrumenti sa žicama nastali od XVI veka do današnjih dana.