Kapija Evrope

Bački Breg, selo 27 kilometara od Sombora, najseverozapadnije mesto u Vojvodini, javnosti je najviše poznato po graničnom prelazu prema Mađarskoj. To je, zapravo, naša kapija Evrope na „gastarbajterskom putu“ koji vodi u zemlje srednje Evrope i za oko 90 kilometara je kraći od saobraćajnice preko graničnog prelaza Horgoš. Već nekoliko godina gradski oci u Somboru nastoje da državu privole da se ovaj granični prelaz prekategorizuje i za teretni saobraćaj, a pošto su Mađari već preduzeli konkretne korake (proširenje prelaza) veruje se da će ova nastojanja uskoro uroditi plodom. Kakve koristi Bački Breg ima od graničnog prelaza, od blizine sa Mađarskom? Meštani kažu i da i ne. Mnogi vozači čim obave carinske formalnosti dodaju gas i Bački Breg im ostaje u sećanju kao prvo mesto u kojem su bili po ulasku u Srbiju. Jedna prodavnica, međutim, radi do duboko u noć, a razlog su kupci iz Mađarske. Trenutni „krik“ u ovoj malograničnoj razmeni su cigarete, koje su kod nas znatno jeftinije. Nekada su Brežani i mnogi drugi žitelji somborske opštine, u Mađarsku, u vreme bonova, odlazili po gorivo, kafu, mlečne proizvode, najčešće do Nađbaračke ili Baje. Prednost meštana bila je što su do Herceg Santova, prvog mesta u Mađarskoj, po kafu „omnija“, sir, puter ili neku drugu potrepštinu mogli da odu biciklom, čak i pešice. Mađari su dolazili po belu tehniku, nameštaj. Najveću korist meštani su imali devedesetih godina, kada su se prema graničnom prelazu slivale kolone automobila i autobusa iz raznih delova SFRJ. Gužva je bila velika, dugo se čekalo u koloni, što je razvilo „domaću radinost“ u selu i bližoj okolini. Putnicima, koji su obično plaćali markama, nuđeni su kafa, sokovi, sendviči, krofne, sladoled, suhomesnati proizvodi ili što su već poželeli.
Bački Breg ili Bereg, kako se selo u prošlosti zvalo, nalazi se na 92 metra nadmorske visine. Somborski novinar i hroničar Milenko Beljanski u monografiji „Bački Breg i njegovi žitelji“, 1976. godine, napisao je da je viša lesna zaravan bila pogodna za prebivanje, pogotovo što je Dunav blizu, a uslove za opstanak ljudi poboljšavale su šume i trstici. Najuzvišeniji deo sela je „Čokot“, pretpostavlja se da je u prošlosti bio ostrvo, a do njega je „Zemun“, ime, verovatno, potiče od zemunica u kojima se stanovalo, živelo. Staroslovenska reč „bereg“ znači obala, ivica, a prvi pisani podatak o ovom selu potiče iz 1319. godine. Poljoprivreda je oduvek bila osnovni izvor prihoda, što znači da mnogi žitelji nisu živeli bogzna kako. Beljanski piše da su 1946. godine 342 porodice iz agrarnog fonda dobile 1.030 jutara zemljišta, a 950 jutara dodeljeno je „spoljnim“ agrarnim interesentima, odnosno kolonistima iz BIH i Hrvatske. U selu je samo nekoliko godina postojao industrijski pogon, grafičkog preduzeća „Vojvodina“ iz Bezdana, a 1975. godine u inostranstvu je radilo 110 Brežana. Posle Drugog svetskog rata ovde je živelo 2.035 stanovnika, po popisu iz 2001. bilo je ih je 1.388, u osnovnoj školi je trenutno devedesetak đaka, a 1852. bilo je 360 školske dece.
Kuće u Bregu se nude po ceni od 2.000 do 10.000 evra, a kada bi se sada zidala kuća koja se nudi za 10.000 evra, koštala bi bar 20.000 evra. Breg, pitomo mesto, otkrili su stranci, pa je kuće ovde kupilo nekoliko porodica iz Nemačke, a osnovni razlog je što u ovom mestu „niko nije stranac“.