Kuba: Trinidad, grad zaustavljenog vremena 1Foto: Iz lične arhive

Osnivačku misu ispod bagremovog drveta, koje i danas postoji, služio je poznati borac za prava autohtonog stanovništva, opat Bartolome de las Kasas, i sam feudalni posednik u okolini grada.

Grad Svete trojice postao je poznat odmah po osnivanju, kada su se iz njega otisnuli prvi istraživači Meksika, Grihalva i Kordova.

A u njemu je Kortes brusio oružje za osvajanje Meksika, regrutujući lokalne konkvistadore, od kojih je najpoznatiji Pedro de Alvarado, kasnije osvajač Gvatemale.

Iz tog perioda ostao je samo raspored ulica u Trinidadu i nijedna zgrada; po prvi put se zaustavilo vreme.

Trinidad je dobio današnji izgled tek od sredine osamnaestog veka.

Plodna ravnica pored Karipskog mora, koju je okružio planinski lanac Eskambrej, zasađena je šećernom trskom, a Trinidad, koji se nalazi na njenom obodu, naselili su su magnati šećera.

Prerada šećerne trske u narednih sto godina uticala je na urbanizaciju Trinidada.

Sagrađene su porodične kuće sa unutrašnjim dvorištima, krovovima od opeke, obojenim fasadama, visokim prozorima sa drvenim rešetkama.

Između njih i oko centralnog trga, kojim dominira crkva Svete trojice, nalaze se palate koje su sagradile bogati vlasnici šećerana: Borel, Isnaga, Ortis, Kantero.

Njihova unutrašnjost – sve su pretvorene u muzeje – otkriva imitativnu raskoš kojom su se razmetali novi bogataši – tada, kao i sada: francuski nameštaj, italijanski mermer, nemačko posuđe od porcelana, engleski srebrni pribor.

Da bi se videlo otkuda je dolazilo to bogatstvo, treba otići nekoliko kilometara severno od Trinidada, na vidikovac sa koga se najbolje vidi Dolina šećerana, nazvana po njih stotinak.

Sakrivene u zelenilu, one kriju i surovu tajnu: u vreme procvata proizvodnje, na plantažama je radilo jedanaest hiljada robova, kada je grad imao samo nešto više stanovnika.

O tome je pisao Aleksandar Humbolt, koji je boravio u Trinidadu.

Kada je u Evropi pronađena tehnologija proizvodnje šećera od repe, a ropstvo na Kubi ukinuto, došli su američki magnati šećera, a domaći su se iselili iz Trinidada. U gradu je po drugi put zaustavljeno vreme.

U Trinidadu je, posle komunističke revolucije, ponovo zaustavljeno vreme.

Po kaldrmisanim ulicama koje, srećom, nisu asfaltirane, još uvek sreću se konjske zaprege, a parkirani oldtajmeri deo su uličnog šarma.

Fasade zgrada se brže osipaju nego što se obnavljaju.

U Dolini šećerana je malo očuvanih hacijendi; većina ih je u ruševinama, kao i ona koju je osnovala komunistička vlast..

A stanovnici?

Oni piju kančančaru, slušaju muziku, potomci robova slave boginju Jemaju, čiji je oltar prektiven cvećem, voćem i slatkišima.

Među skromno odevenim prolaznicima sreo sam devojku u raskošnoj haljini iz prošlog, kolonijalnog vremena, koja je tog dana napunila petnaest godina i išla na svoj prvi bal.

To je tradicija, koja se poštuje i u siromaštvu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.