Moderan grad na jugu

Kao svi gradovi čiji je nastanak vezan za blizinu vode, i Beč se razvijao od obale Dunava prema unutrašnjosti kopna, na velikom prostoru između starog grada na severu, do modernog na jugu.
Kada s trga ispred Državne opere pređete Ring aveniju, koja se pruža duž linije nekadašnjih bedema, izlazite na veliki Karlov Plac i Resel park. Ovde se susreću tri glavne linije podzemne železnice, pa zatim svaka nastavlja svojim putem. Tu su okupljene i različite građevine, od barokne crkve iz ranog 18. veka ili mlečnobele zgrade, jednostavnog oblika, u stilu secesije, s velikom zlatnom loptom na krovu, do modernog zdanja tehničkog fakulteta, u staklu. Ovde počinje Novi Beč koji se odavno smatra starim i jedna od najlepših i najvećih ulica Favoriten štrase koja, kao otmena dama, gradi svoj dugi put kroz ceo grad, po geografskoj sredini i u stalnom, jedva primetnom usponu, pa se za ceo ovaj kraj, sve do poslednjih kuća, kaže na Favoritenu. Linija U1 prati pod zemljom ceo tok i završava se na Ruman placu, tu se preseda na tramvaj za oba pravca, a čim jedan ode na semaforu se upali natpis koji Vas obaveštava da sledeći stiže za, na primer, dva minuta.
Od Ruman placa mreža širokih, lepih ulica, slična paukovoj, s izduženim zelenim ostrvima po sredini, širi se kao u polukružnom talasu. Počinje drugi deo Favoriten štrase, važan kao prvi, s velikim blokovima i lepim, otmenim, uglavnom stambenim zgradama s takozvanim „svedenim“ ukrasima na fasadama. Dok se vozite tramvajem svaki čas promakne radnja s cvećem iznetim na trotoar, galerije s fantastičnim umetničkim predmetima, knjižare sa starim knjigama, prodavnice s neobičnim komadima nameštaja kakvih nema u centru, pa veliki izlozi sa starom i novom sportskom opremom i polovnim i novim alatima i tehničkim delovima.
I kada pomislite da ovaj grad nema kraja, jedna prometna i bučna saobraćajna arterija iznenada zatvara, kao nevidljivi bedem, Novi Stari Beč i počinje moderan, kao naš „mali“ Novi Beograd, sa zgradama u stilu takozvanog „socrealizma“, što je skraćenica uobičajena od socijalnog. Na samom kraju Favoritena, tamo gde počinje put za Veneciju, na poslednjoj okretnici tramvaja, već u podnožju Alpa, nalazi se veliki Kurpark i banjski centar, Kurcentrum Oberla, s pokrivenim bazenom s lekovitom vodom koji liči na planinsko jezerce kakvih ima po celoj Austriji. Pod istim krovom su stanica, prizemna prostrana poslastičarnica s kristalnim ukrasima u staklenim vitrinama i plišanim klupama boje čokolade, pokriveni korzo koji spaja glavni ulaz i visoki hotel Aerotauer, što znači vazdušni toranj.
Ovaj lepi park, uvek u izmaglici od čestica vode iz nekoliko ovalnih fontana i prostor ispred hotela uvek deluju napušteno, svi su na kupanju. Na samom ulazu, koji liči na naplatnu rampu na autoputu, pa čak i na carinu, sede službenice krupnije građe i ozbiljnog držanja. Disciplina se strogo poštuje. Uveče je sve raskošno osvetljeno, otvoreno je do deset sati, pa se osećate kao da ste krenuli na večernji izlazak, a kada najzad uđete u vodu preko jednog od dva polukružna stepenišna kraka u mermeru ne morate više ni da izlazite – temperatura je 37 stepeni pa kupaju i bebe.
Možda danas sve ovo više ne postoji, jer je na centralnom mestu ulaznog hola bila izložena maketa potpuno novog i drugačijeg termalnog kompleksa koji treba da se izgradi na mestu starog.