U Vranju ako nekoliko kolena unazad ne postoji porodični nadimak „onda nesi od stari Vranjanci“. Kroz nadimke ovde živi istorija, a nadimci su povod za podsećanje na pretke, na njihove manje ili više zapažene uloge u čaršijskom životu, trgovini, pozorištu, umetnosti, boemiji, odnosu prema hrani ili piću.

Rođeni Vranjanac i ugledni beogradski advokat Radmilo MilovanovićČaplja (1910 – 1984) iza sebe je ostavio zapis ukoričen u knjizi „Vranjski bez muku“. Ovaj intelektualac posebno se bavio istraživanjem vranjskog govora i prikupljao je građu za vranjsko-srpski rečnik. On je u poglavlju „Vranjska imena, plemstvo“ prvi napravio inventar ovdašnjih nadimaka.

Tako registrujemo nadimke po plemićkim titulama: Grof, Baron, ali i Varnava, Grk, Župan, Konzul, Kaćuša, Prosjače. Vezano za merak prema hrani u Vranju postoje porodice sa nadimcima: Četvrtina, Simidžija, Celolebče, Piperko, Papriče, Neslan gra, Neslana tarana, Gletava tarana, Gletava pogača, Kačamak, Kisel gra, Šljivovica, Pivo …Tu su i porodični nadimci: Vol, Bizon, Govedarče, Konjarče, Kvačke, Đavolče, Vanpirdžija, Vrten kamen …

Od koji su, pitaju Vranjanci kad hoće da provere porodicu, a ti se legitimišeš od: Abisinci, Zmijarci, Klinčarci, Zladovci, Đošinci, Liferanci, Čučkovi …

Nadimak književnika Borisava Stankovića bio je Kožder. I danas ima potomaka porodica sa nadimkom Tornik po utorku, Martadela, Napoleon, Ćumurdžija, Čufta… Nadimak je odrednica za pravac u kome se razvijala porodica, čuvao identitet, negovao „vranjski jezik“, kao kakav poseban znak prepoznatljivosti. Mnogo toga se promenilo, ali nadimci su ostali kao putokaz, vodič, u kome se stapaju prošlost i sadašnjost. Nadimci su neka vrsta lakše pretrage po prošlosti Vranja, a svaka porodica je na svoj način i u svom stilu prihvatila nadimak koji nije slučajnost većje čin „ustoličenja“ od gradske javnosti. Nadimak se ne dobija u administrativnom postupku izdavanja uverenja o državljanstvu ili izvoda iz matičnih knjiga, veću prepoznavaju osobine koja dobija onda univerzalnost za sva vremena.

Tako je to sa nadimcima u Vranju, koje je i na ovaj način originalno, drugačije, i sasvim nesvakidašnje. Originalnost u smišljanju nadimaka je plod odrednice vremena, ali i okolnosti u kojima se živelo, a život uvek dobije svoj okvir, a porodica „pečat za sva vremena“ koji se onda prenosi iz generacije u generaciju. To stare vranjske porodice razlikuje od nas koji smo došli sa strane, pa sada nemamo „staž“ da dobijemo ovakvu „titulu“. To se zaslužuje kroz vreme i godine. Takva su pravila tradicije.