Okićen spletovima venaca mandarininog lišća i plodova, Dubrovnik ovih dana gostima otkriva svoje šarmantno praznično lice. Prijatne, skoro prolećne temperature, i sunčano vreme kao saveznici putnika prikazuju ovaj grad na obali Jadrana u najlepšem svetlu. Spletovi uzanih ulica, koje čas skreću, čas se penju, a čas spuštaju, pravo su oduševljenje, a domaćini, jednako šarmantni i otvoreni prema svima, preporučuju gde ići i šta videti. A mi smo išli, utroje, da otkrijemo ili obnovimo sećanje na Dubrovnik. Uveliko okićene jelke, zveckanje šoljica i tanjira, uz preplitanje glasova i muziku prvi su utisci koji plene. Zvona s brojnih crkava u Starom gradu najavljuju podne za koje vam se čini, kao i za jata golubova, da su vekovima bila slična na isklesanom kamenu i među zidinama tvrđave. Utisak da ste u okrilju viševekovlja je upečatljiv.
Sami domaćini kažu da je Dubrovnik zimi drugačiji nego leti, neotkriven je i nepoznat. To je onaj pravi Grad, grad pojmova, nauke i užitka duše. U Turističkoj zajednici Grada Dubrovnika preporučuju da to otkrivanje obavezno uključi hodočašće Stradunom, zatim obilazak zidina Starog grada i mnogobrojnih crkava. Tu su i muzeji, bogat i jedinstven Akvarijum u Tvrđavi sv. Ivana i oko deset galerija i izložbenih prostora. Za one nemirne duhom izlet do Cavtata, Trstenog, ili obilazak Arboretuma nije daleko. Nude se i izleti do ostrva Koločep, Lopud i Šipan. Programi za turiste su raznovrsni, utorkom se u pozorištu organizuje muzičko-plesni program u kojem učestvuju klape, folklorna društva, zborovi, plesne grupe i komorni orkestri, dok se u hotelima petkom organizuju tematski programi koji uz muziku uključuju gustiranje vina i kurseve kuvanja. Preporučuje se i upoznavanje klupske scene koje je organizovano svake večeri uz živu muziku u jednom od dubrovačkih klubova – Lavirint, Arsenal – Gradska kafana, Vinski bar u Pucićevoj palati, Kapetan, Kralj Ričard pab ili Orlandinjo. Tradicionalna dešavanja u ovo vreme su proslava sv. Nikole, početkom decembra, i novogodišnji program na Stradunu i Babinom Kuku. Prva tri dana februara rezervisana su za proslavu Dana Dubrovnika i Feštu sv. Vlaha, a naročito ludo bude na dubrovačkom četvorodnevnom karnevalu koji se održava 16. februara.
Biser Jadrana, grad stila i jedna od najstarijih luka na Mediteranu, Dubrovnik je danas poznat i kao grad na Uneskovoj listi svetske baštine. Na toj listi našao se prvenstveno zahvaljujući Starom gradu, u kojem su očuvane građevine iz rimskog perioda, srednjeg veka i perioda renesanse. Šetalište i dok izvan zidina grada, naspram Dominikanskog samostana, otkrivaju luku i skrovita mesta zgodna za zimsko sunčanje. Klupe su pune. Poneko peca, neki čiste barke. Sreću se i nezaobilazni kupači, prepoznatljivi iz prednovogodišnjih reportaža koje, zahvaljujući satelitskoj mreži, svi u regionu gledamo. Globalizacija je učinila svoje, pa činjenica da znate šta se dešava nekoliko stotina kilometara daleko od vaše kuće danas više nikoga ne iznenađuje. Čak ni klince koji dovikuju kupačima – „Čiko, znam te s televizije!“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.