Moderan a istovremeno prepun starih zdanja, ovaj grad je privredni, univerzitetski i kulturni centar, a u svetu najpoznatiji kao sedište Olimpijskog komiteta. Zdanje ove organizacije smešteno je u prelepom Mon Repos parku, gde se na zelenoj travi poput najudobnijeg tepiha mogu zateći zaposleni koji svoju pauzu za ručak provode u prirodi, ali ponajviše mladi, opruženi i opušteni u svojoj blistavosti. Logičan sled obilaska ovog grada je i poseta Olimpijskom muzeju. Da bi se obišlo njegovo zdanje, simbol Olimpijskog pokreta i čitave ideje negovanja najboljih sportskih rezultata i kulture života uopšte, potrebno je još malo truda i proboj kroz zamršene gradske ulice.

Olimpijski muzej, savršeno uklopljen u ambijent obronka na kome se nalazi, smešten je uz samu obalu Ženevskog jezera, a u njegov kompleks se ulazi pored velike fontane. Klasičnim ili pokretnim stepeništem, uzbrdo, stiže se kroz park do bele zgrade čiji ulaz krase antički stubovi i olimpijska vatra. I na samom ulazu, kao uostalom i kroz ceo muzej, slikovita postavka prečke sa najnovijim rekordom u skoku uvis najavljuje ono što ceo muzej svojom postavkom poručuje – Olimpijske igre su mnogo više od samog sporta, to je promocija mira, pravih vrednosti i istinske ljubavi. Na četiri sprata i na više od 12.000 kvadratnih metara mogu se pogledati slike, monografije i statue, sve o istoriji olimpijskih igara i o idejama slavnog začetnika modernih OI Pjera de Kubertena. Istorija muzeja je duga. Baron Pjer de Kuberten najavio je u Lozani 1915. godine, u jeku Prvog svetskog rata, istovremeno kada je sedište MOK-a iz Pariza preseljeno u ovaj švajcarski grad, svoju nameru da osnuje muzej. Tako je Muzej, koji u to vreme nije bio otvoren stalno, smešten u jednoj sobi Kazina Montbenon, pa se 1922. preselio u vilu Mon-Repos, u centru Lozane. U početku je imao samo jednu sobu za izložbu, ali se kolekcija povećavala, pa je u junu 1982. godine, u Aveniji Rušone, takođe u centru Lozane, otvoren „provizorni“muzej, koji je dočekivao oko 10.000 posetilaca godišnje. Izgradnja novog muzeja počela je 1988. godine i nakon pet godina, 9. decembra 1993. godine, na 99. rođendan MOK-a, otvoren je sadašnji muzej.

Postavka je interesantna, vodi posetioce kroz istoriju Olimpijskih igara, na lep i slikovit način, počev od antičke Grčke do savremenih igara. Izložene su originalne olimpijske baklje sa svih modernih igara, kao i primeri medalja. Upečatljiva je kolekcija starogrčkih predmeta – amfore u kojima je stajalo ulja za masažu, kameni tegovi i neobične male medalje, poput ukrasa na medaljonima i broševima. Deo postavke čini dokumentacija o stvaranju Olimpijskog komiteta, kao i biografije De Kubertena i ostalih zaslužnih ličnosti. Na više mesta postavljeni su ekrani osetljivi na dodir, na kojima mogu da se pogledaju snimci takmičenja i pobede znamenitih sportista. U posebnom delu su izloženi sportski rekviziti i dresovi najvećih sportista, i upravo ovde izložena je jedna važna patika – ona u kojoj je Džesi Ovens pobedio na olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine osvojivši čak četiri zlatne medalje u atletici. Taj podvig ostao je nenadmašen tokom 48 godina. Pravo zadovoljstvo čine i odeljci muzeja gde se mogu isprobati neke od olimpijskih atletskih disciplina, pa posetioci i najčešće deca ovde ostaju najduže vremena, upoređujući svoje rezultate sa olimpijskom rekordima. Upravo ovako može da se razume pobeda i poraz, trud i osećaj borbe za domovinu, ali i ideja po kojoj olimpizam nije samo sportsko nadmetanje, već filozofija života duboko usađena u našu istoriju.

Ukoliko imate sreće, a ja sam imala, srešćete u muzeju i Žaka Roga, predsednika MOK-a, čija se vila nalazi u rezidencijalnom kompleksu pored muzeja. Povod prisustva predsednika bilo je obraćanje medijima i promocija skulpture jedne kineske umetnice. Muzej, zapravo, živi svakodnevno. Svake nedelje se menjaju postavke za decu đačkog uzrasta, ovde se stalno održavaju seminari, ceremonije, a najzanimljiviji podatak je da u njemu rade volonteri, bivši sportisti koji o svemu govore sa velikim iskustvom.

close
Olimpijska priča i jedna patika 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.