Otmeni buvljak

Koliko god da je u svojoj tradicionalnoj arhitektonskoj autentičnosti prefinjen i jedinstven, koliko god da goste (a verovatno) i domaće žitelje nadahnjuje izvesnom otmenošću koja prosto sugeriše lepo ponašanje, Amsterdam robuje i nekim prizemnim ljudskim sklonostima: kupovanju (jeftine) robe, na primer, posebno one nesvakidašnje, starinske, na buvljoj pijaci. Za to, uostalom, i služe ove gradske „ustanove“, ma gde se nalazile. Na njima, kao na amsterdamskom buvljaku odavno uvrštenom u znamenitosti grada, mogu se naći prave male, i malo veće dragocenosti iz bliže i dalje prošlosti. Nastao je na Trgu Vaterlo i bije ga glas najmaštovitije buvlje pijace na svetu.
Prvo dve-tri reči o imenu trga. Beše to 1815. godine kada je u Vaterlou, seocetu južno od Brisela, odigrana velika bitka između Napoleona opijenog neobuzdanim osvajanjem i savezničke vojske vojvode Velingtona i Fon Bliherovih 45.000 Prusa. Ova velika klanica ušla je u istoriju kao labudova pesma moćnog francuskog vojskovođe koji je u njoj položio oružje a posle nje napustio vlast, to jest abdicirao. Među učesnicima u velikom kontranapadu bili su i Holanđani pod komandom princa Viljema Oranskog, što je i razlog da se ovde rado spominje to čuveno seoce u komšiluku i po njemu nadevaju imena ulicama i trgovima.
A sada natrag buvljaku. Veliki je, jedino mu možda losanđeleski u SAD po dimenzijama prednjači, no po bogatstvu i maštovitosti robe kao da nema premca.
Nikakvo čudo: odavde i ovamo se putovalo, brodovima je sa svih krajeva planete pristizala roba a pojedinci, svejedno da li stalni stanovnici ili prolaznici, neretko su prodavali, i danas prodaju, raznorazne divljenja vredne „sitnice“. Recimo, mastionicu od plave keramike, sa dve flašice i jednim dugačkim stilom i perom, džepni sat na odavno pocrnelom srebrnom lancu, spomenar s koricama od obojenog rezbarenog drveta i sa stranicama ispisanim jasnim crnim slovima… u znaku nezaborava, ljubavne izjave, pozdrava. I još mnogo šta, zavisno od raspoloživih uspomena prodavaca. A nađe se tu i poneka Rembrantova „originalna skica“ od čije se prvobitno tražene cene kupcu zavrti u glavi, da bi, paralelno s prodavačevom spremnošću na cenkanje, opadala i vera u autentičnost „umetničkog dela“.
Ne mari. Važno je naći nešto originalno, dugo (i uspešno) se pogađati i na kraju sa zadovoljstvom poneti sa sobom svoju novu dragocenost. Tako je – zar ne? – na svim buvljacima, a Holanđani baš imaju šta da „izvade“ iz istorije i ponude kao prateću priču svekolike robe na čuvenoj amsterdamskoj „prodavnici retkosti“.