Foto: Screenshot/YouTube/Woody WoodpeckerNjegova priča počela je na medenom mesecu bračnog para Voltera Lenca i Grejs Steford. Naime, njima je prve dane braka zagorčavao dosadni i uporni detlić, što im je dalo ideju da baš prve zajedničke muke pretvore u crtani film.
Lenc je svoje delo predstavio publici 25. novembra 1940. godine, a kako su crtani filmovi u to vreme pravljeni za bioskopsko prikazivanje, Pera u svojim nestašlucima nije bio sputan „manirima“ dostojnim televizije.
Njegov lik i izgled su vremenom evoluirali i menjali se – od lude, iritantne ptice, Pera je vremenom postao prefinjeni detlić, prava dobrica.
Peri Detliću je glas u početku pozajmljivao glumac Mel Blank, a kasnije Volterova žena Grejs. Melov glas je ipak ostao u uvodnoj špici, kada Pera kaže „Pogodi ko sam?“ (Guess who?).
Zabava, pesma i šou
Sedam godina nakon premijere, Pera Detlić je dobio i svoju prvu tematsku kompoziciju koja je, naravno, sadržala njegov čuveni, zarazni smeh. Ova kompozicija, prvi put upotrebljena 1948. godine, postala je prva i jedina numera iz nekog crtanog filma koja je nominovana za Oskara za najbolju filmsku muziku.
Kako se postepeno gasila era prikazivanja crtanih filmova u bioskopima, Pera Detlić je prelazio na televiziju.
Prvi Šou Pere Detlića na malim ekranima je prikazan 1957. godine. Ipak, zahvaljujući svojoj popularnosti, Pera je punio bioskopske sale sve do 1972. godine, kad je Lenc zatvorio svoj studio zbog sve većih producentskih troškova, a popularni detlić se u potpunosti preselio na televiziju.
Osim epiteta omiljenog detlića, koji ponosno nosi već 80 godina, Pera Detlić poseduje i zvezdu na poznatom Bulevaru slavnih.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Moša Pijade: Prvi Jevrejin među partizanima
Branko Ćopić: Tužan kraj jedne satirične priče
Eh srećne mladisti uz Peru Detlića,Atom mrava,Toma Džerija,Duška Dugouška i družine,Mikija i družine.Dana glupi sunđer bobovi i slične.Sad se prave glupi,jeftini crtaći,likove koji bi i dete moglo nacrtati.Bio sam veliki ljubitelj crtaća koju je na RTS zamenilo „Zašto Srbija da nema kandidata za predsednika SFRJ“, posle razni
dodaci dnevnika.
Na TV ne izgleda toliko star. (Hi!).
Izgled je svakako važan, ali kao ostali likovi Pera svoju (dugo)večnost crpi iz karaktera koji su im dodeljeni, s tim da su neke od osobina naglašene. U njima se ljudi prepoznaju, doduše sebe ređe, što je, opet, ljudski.
Veliki sam ljubitelj crtanih filmova genijalnog Volta Diznija ali i ostalih franšiza, a postali su to, jer su globalno prepoznati i voljeni.
Za Srbiju je važno da je kroz strip uhvaćen korak na vreme. Kasnije, pak, emitovanje na televiziji, pozajmljivanje glasova kao i kompletna produkcija prilagođavanja, podjednako je važna. Lično ne mogu da zamislim lik Duška Dugouška i njegove dogodovštine bez glasovne glume Nikole Simića.
Narod koji nema osećaja za animaciju, humor, naročito šalu na svoj račun, retko može da ima razvijenu maštu, a po Ajnštajnu ona je uslov za naučna otkrića.
Kroz maštu, na kraju krajeva, lepše se i lakše živi, što je sasvim dovoljno.
Čestitam časnom starcu!