Početak sveta

Putujući u Holandiju, srpski turisti pre svega žele da vide i dožive Hag, makar u tom doživljaju koji domaćini profesionalno nude gostima, čuveni Međunarodni sud bio i na margini. Došljaci iz drugih delova Globusa, međutim, znaju „šta je šta“ u ovoj zemlji i prosto hrle u njen glavni grad Amsterdam. Doduše, sedište vlada je u pomenutom Den Hagu, ali to nimalo ne umanjuje vrednost holandske prestonice u kojoj su živeli i obogaćivali svet svojom umetnošću i svojom mišlju Rembrant i Johanes Vermer, Spinoza i Dekart i koja, ne bez razloga, nadahnjuje i domaćine i njihove goste duhom veličine i moći.
Da, o moći treba da bude reči. Lutajući ovim prelepim gradom i diveći se njegovoj očuvanoj i brižljivo negovanoj starini, gosti verovatno i ne pomišljaju da su neki drugi, veći i još prometniji gradovi sveta idejno potekli upravo iz trgovačkog Amsterdama. Iz njega su, naime – bar tako tvrde domaćini – planovima nastali Njujor, Kapštat (Južnoafrička Republika) i nekadašnja Batavija, danas kao Džakarta poznata metropola Indonezije, nekadašnje holandske kolonije.
I više od toga. Na ovom asfaltu položenom na mnogo slojeva zemlje i kamena kojima je decenijama i stolećima zatrpavano more, u 17. veku je stvarana svetska istorija. Zaboravite li to uronjeni u neopisivu velegradsku gužvu i mešavinu ljudske mase raznih rasa i mnoštva jezika, vaš domaćin, bilo ko da je, podsetiće vas na ovaj podatak.
– Odavde su pre tri stoleća potekli i svetska trgovina i svetsko tržište novca – reći će. – U isto vreme ovde su se crtale karte mora i okeana na celoj Zemaljskoj kugli i štampale knjige na svim kultivisanim jezicima. Ukratko, Amsterdam je duhom osvojio i celom svetu crno na belo pokazao ceo svet.
Odavno je poznato da se Amsterdam naziva Severna Venecija – zbog mora koje se prepliće s gradom i zbog svojih blizu hiljadu mostova. Pravi izazov je prelaziti ih – pešice, naravno, jer u najužem centru zbivanjem je saobraćaj – i zamisliti se nad snagom ljudskog znanja i ljudskih ruku kojima su beskrajne vode savladane i pretvorene u divna staništa i još divnije mesto za uživanje. A uživaće svako: i pravi turista koji sve hoće da vidi i sazna, i neobavezni svetski putnik koji je, poput hipika pre tri do četiri decenije, došao u ovu metropolu izvikanu kao „evropski grad neograničenih sloboda“.
U tim slobodama, naravno, nije baš najprivlačnija ona koja se može doživeti u izvikanom Kvartu crvenih laterni, mada je, i pored danas svuda ustoličenih seksualnih sloboda, provokativna. Prijateljica noći ima u svim većim (a i manjim) gradovima sveta, ali su Amsterdamđani davno smislili jednu originalnost: one su godinama i decenijama sedele i sede u nekakvim prozorima nalik na izloge, nudeći se kao svaka roba. Ponižavajuće… neka mi bude oprošteno na ovoj uvredi. I nedostojno divnog Amsterdama (s nadom da je vreme da se to ukine).