Pravo na znanje samo deci bogatih

 Beograd ima neviđenu sreću sa izložbom „Dinosaurusi Argentine – Džinovi Patagonije“ koju je organizovao Prirodnjački muzej Beograda uz podršku udruženja Grupo Cultural iz Argentine. Ta izložba, na prostranom teniskom terenu hotela Kontinental na Novom Beogradu, baš je takvo mesto.

Izložba je napravljena po najvišim svetskim muzeološkim standardima, profesionalno, maštovito, s dušom. Na prvom koraku jaje dinosaurusa sa ljuskom delimično probijenom, pa se vidi embrion dinosaurusa od dvadesetak centimetara koji bi, da se izlegao i poživeo dvadeset godina, stigao do osam tona težine i 15 metara dužine. Jer, dinosaurusi su najveća živa bića koja su koračala našom planetom. Posetilac je uhvaćen u zamku magije. Na sledećem koraku čitavo leglo puno jaja, a ogromni preteći kosturi krvoločnog mesoždera Giganotosaurusa (14 m), biljojeda Rebbaccisaurusa (17 m), Megaraptora (devet metara sa kandžom od pola metra) ukrštaju se pred vama. Iza kostura u vitrini simulacija dinosaurusa u prirodi. Ko su ta bića? Kada i gde su živela? Zašto ih više nema?

Nijedan čovek nikada nije sreo dinosaurusa, živog dakako. Osim, uvek postoji to ‘osim’, ako ptice ne smatramo preživelim, evoluiranim malim dinosaurusima. Baš na to ‘osim’ nas upućuje Buitreraptor gonzalezorum star 90 miliona godina nađen u Patagoniji – malo veći i grublji od petla avlijanera.

Dinosaurusi su bili gospodari naše planete u periodu koji je trajao 180 miliona godina (250 miliona godina do 70 miliona godina pre vremena u kome živimo). A evolucija čoveka počinje 60 miliona godina pošto su dinosaurusi nestali. Ko ima pravo na zemlju: ljudi ili dinosaurusi? Ko je tu svoj na svome? Ljudi žive 36 puta kraće na zemlji no što su živeli dinosaurusi. Dinosaurusi pripadaju vremenu trijasa, jure i krede. Tada nisu postojali ni kontinenti kakve znamo. Postojao je jedan kontinent Pangea, pa fosili dinosaurusa iz današnje Afrike i Južne Amerike imaju iste karakteristike.

A Srbija, da li su u to vreme dinosaurusi živeli ovde? Prirodnjački muzej Beograda je magiji džinova Patagonije pridodao fosile puževa i riba sa prostora današnje Srbije i fosile kandži malih dinosaurusa sa Stare planine. Ovde je bilo pretežno more. A, i nedostaju temeljnija istraživanja.

Od tri teorije o razlozima nestanka dinosaurusa najverovatnijom se čini ona o udaru tela iz svemira koje je promenilo uslove života na planeti i izbrisalo većinu flore i faune. Na KT granici (kreda-tercijar) u tankom sloju gline nalazi se visok procenat iridijuma, hemijskog elementa koji je redak u zemljinoj kori, ali ga ima u meteoritima i omotaču zemlje. Pad svemirskog tela je mogao izazvati vulkansku aktivnost i u dugom periodu drastično menjati klimatske uslove. Može li zemlju snaći ponovo neka slična katastrofa? Hoće li u nekoj budućnosti bez ljudi neka potpuno drugačija bića otkrivati i tumačiti tragove čoveka? Hoće li tih tragova uopšte biti?

U poslednjoj hali interaktivne igre. Hala puna zaposlene dece i roditelja koji ih sa zadovoljstvom posmatraju. Deca hitaju sa binakulara, na kojem upoznaju bočni vid dinosaurusa biljojeda, ka slagalicama, puzlama i magnetima, pokreću vrat mehaničkog dinosaurusa da bi shvatili kako pase… sve maštovito i provokativno. I, naravno, crtaju bića koja su tako kreativno upoznala. U prilogu je crtež ‘srećnog dinosaurusa’ koji je nacrtao osmogodišnji dečak Mane Milošević Jarić.

Svako dete treba da vidi ovu izložbu. Samo, cene su visoke. Za odrasle 450 dinara, za decu 300 dinara, a porodična karta za dvoje odraslih i dvoje dece 1.200 dinara. U katalogu izložbe logo – i šesnaest moćnih firmi. One su, verovatno, podržale projekat ove izložbe. Zašto onda visoke cene ulaznica? Hoćemo li to od malena budućim građanima utuvljivati da samo bogati imaju pravo na znanje i uživanje, da je novac ulaznica za život?