Psihosomatski poremećaji

Tokom telesnih bolesti javljaju se i različite emocionalne reakcije koje u značajnoj meri utiču na tok i ishod telesne bolesti, što takođe proučavaju stručnjaci koji se bave psihosomatikom. Stres, kako akutni tako i hronični, u velikoj meri doprinosi nastanku telesnih bolesti. Svima su poznate priče da je neko dobio infarkt posle stresa na poslu, šećernu bolest posle ozbiljne svađe, gubitka bliskog člana porodice ili je došlo do oboljenja štitne žlezde posle preseljenja, odlaska od kuće i sl. U svojoj okolini takođe često imamo prilike da čujemo da nekom poraste arterijski pritisak kada se iznervira, „proradi“ mu čir, ili ga zaboli stomak. U današnje vreme, psihosomatskim bolestima se mogu smatrati skoro sve bolesti. Od brojnih kardiovaskularnih (infarkt, hipertenzija) preko gastroenteroloških (čir, kolitis), endokrinih (šećerna bolest, oboljenje štitne žlezde), do onkoloških (karcinom) i autoimunih bolesti.

Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo oboljevanje može biti stresogeni događaj za osobu što povlači niz emocionalnih reakcija, kada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji negativan uticaj emocija na tok i ishod telesne bolesti. Kada se osoba nalazi u stresnoj situaciji, kada nije u stanju da psihološki obradi neprijatne emocije dolazi do somatizacije odnosno ispoljavanja emocija putem tela. Osoba ima neke od sledećih telesnih simptoma: lupanje srca, osećaj nedostatka vazduha, pritiska u grudima, smetnje pri gutanju, znojenje, sušenje usta, bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje, nadimanje, trnjenje ekstremiteta. Zbog ovih simptoma, osobe sumnjaju da imaju neku telesnu bolest, obilaze brojne lekare koji pregledom utvrđuju da su telesno zdravi. Kada mu saopšte da mu „nije ništa“, pacijent je zbunjen – on ima telesne simptome, a zdrav je. Često prođe od 3 do 5 godina dok ovi pacijenti ne stignu do psihijatra. Ponekad se pacijent i na početku ispitivanja uputi psihijatru od strane telesnog doktora, međutim neretko odbija psihijatrijsko lečenje jer mu je teško da poveže negativne emocije, reakcije na stresogene i frustrativne situacije sa telesnim simptomima koje oseća i koji nisu pod njegovom voljnom kontrolom. Ovi simptomi su izraz pacijentove emocionalne patnje i ukazuju da reakcije na stresogene događaje nisu adekvatno razrešene.

Pomoć psihijatra pacijentima sa psihosomatskim poremećajima je dragocena, on će pomoći da se povežu psihičko stanje i telesne smetnje ili bolest, a time u značajnoj meri pomogne i psihološki i telesni oporavak. Lečenjem ovih poremećaja uspešno se bave stručnjaci Psihosomatskog odeljenja, Bolnice za psihijatriju, KBC „Dr Dragiša Mišović Dedinje“. Lečenje se sastoji u primeni medikamenata i različitih psihoterapijskih tehnika. Psihosomatičari se zalažu za holistički pristup, odnosno sagledavanje celog čoveka u jedinstvu duše i tela.