Pustolovine plavog jedrenjaka

Uplovljava jedrenjak, bež’te ljudi možda su pirati…Neee, nit’ su gusari, nit’ se okupila filmska ekipa da snima neke pirate s Indijskog okeana, već je u Singapur pristao brod „Geteborg“, replika istoimene švedske trgovačke lađe iz 18. veka… Pola je drvenjak, a pola supermoderna mašina 21. veka, što posetioci lađe ne moraju da znaju jer se čelična priroda zavodljivog plovila – 58.50 metara dugog i 11 metara širokog ne može uočiti golim okom. Ali, uvek ima jedno ali, ako znaš čoveka koji zna čoveka, pred tobom se otvara neki drugi svet…
Dakle, znam inženjera Konstantina koji je pre nekoliko godina radio na vaskrsavanju „Geteborga“ i on se, sticajem okolnosti baš kad i lađa, u januaru 2007. zatekao u Singapuru i zajedno smo se popeli na palubu grandioznog drvenjaka, usidrenog u gradskoj putničkoj luci. Gospodin inženjer se predstavio, pitao za kapetana i dozvolu da zaviri u mašinski deo broda u čijem je pravljenju učestvovao i… sve ostalo je reportaža… za intelektualno-turističko usavršavanje…
„Geteborg“ je u potpunosti preslikan stari brod, ručno izrađen od materijala koji su korišćeni i pre tri veka. Jedini ustupak strogim savremenim brodskim propisima u konstrukciji broda su čelične vodopropusne pregrade u trupu, instalirane radi sigurnosti plovila. Ali, čak su i te pregrade maskirane drvetom, da se pojača iluzija bajke….
Nisam tako zamišljala kapetana duge plovidbe koga smo upoznali na otvorenoj palubi. Pre sam očekivala robusnu ljudinu, figuru od dva sa dva metra, kockaste glave, a ne krhku pojavu plavokosog Petera s dremljivim očima i zlatnom alkicom u levom uvu… Stvarno robujemo stereotipima i očekujemo da zanosni jedrenjak vozi trokrilni orman. Zabluda. Još jedna u nizu…
Strmim drvenim stepenicama, sledeći kapetana, sišli smo na prvu donju palubu s topovima i pomislili da smo zalutali u vrtić jer su vesela deca opkoračila skoro svaku od deset artiljerijskih cevi, ili bila nestrpljiva da stignu na red da se opruže u viseće ležaljke, zapravo mornarske krevete. Posada se trpeljivo smeškala radoznalim posetiocima i bivala im na usluzi. U topovskoj utrobi broda, jedinoj otvorenoj za obične goste, narod se slikao s piratskim trorogim šeširom s mrtvačkom glavom i dve ukrštene koske.
Istine radi, piratska ikonografija deo je nimalo romantične priče o protuvama sa sinjih mora i okeana. Gusari su, kako bi se danas reklo, bili nešto kao državna paravojska zadužena da legitimno prepada neprijateljske brodove i otima im teret, dok su pirati bili samostalna udruženja kriminalaca, pljačkaša svega i svakoga. Pirati ili gusari, svejedno, bili su tipični drumski razbojnici, s tom razlikom što je njihov put bio vodeni… Da bi uplašili i dekuražirali potencijalne napadače, istočnoindijski brodovi bili su opremljeni topovima. I ne samo to, kao i mnogi drugi trgovački brodovi i „Geteborg“ je imao pravo da se u ime samoodbrane lažno predstavlja i ističe zastavu s dva plamenca (po engleski two toungued flag) koju su po pravilu smeli da razviju samo vojni brodovi….
Ekskluzivna poseta utrobi Geteborga završena je u drugoj donjoj palubi, među instalacijama, kuhinjom, frižiderima, elegantnim tuš kabinama, klima uređajima (preko potrebnim ekscentričnim izuzecima od originala)… Konstantin je prepoznao svoj rad, kuckao i proveravao stanje šrafova i čelika i posle neočekivane inspekcije, zadovoljan, napustio moćni „Geteborg“. A na „Geteborgu“ ništa nije obično, čak je i kormilarski točak dosledna kopija modela iz 18. veka, što znači da je mehanički, a ne hidraulički povezan s kormilom. O velikom nevremenu, četiri mornara moraju da ga zauzdavaju… Jer, „Geteborg“ je jedrenjak i kod njega sve mora na mišiće da se odradi, u vratolomnom veranju da se savladaju konopi i razviju jedra kad treba i koliko god puta to kapetan naredi…