Rusija (1): Lepota bez raskoši 1Foto: Branko Vasiljević

Ledena ploča prekrivala je prostrani trg ispred visokih zidova manastira Sveto-Troicke Sergijeve Lavre, „srca pravoslavlja“ Rusije.

Led je otežavao, ali nije sprečavao prilaz svetim vratima manastira.

Hodočašće u Troicki sabor, u kome se nalaze mošti svetog Sergija Radonješkog, ne prestaje ni na temperaturi od minus dvadeset.

Bilo je isto onoliko vernika kao kada sam posetio manastir u leto, ali tada je bilo i mladenaca.

Lavra je najveći muški manastir u Rusiji sa dve stotine monaha.

Njegov osnivač je prepodobni Sergij Radonješki, „jedan od najpoštovanijih i najvoljenijih“ ruskih svetitelja, koji je preminuo 1392. godine.

Na ulazu u lavru nalazi se živopis sa delima iz njegovih žitija.

Jedno od njih napisao je Pahomije Logotet, Srbin koji je sredinom petnaestog veka došao u Rusiju i jedno vreme živeo u manastiru.

Smatra se za prvog ruskog pisca, jer je primao porudžbine za svoje pohvale knezovima i dobijao odgovarajuće honorare.

Nedugo posle smrti Sergija Radonješkog, skromna drvena crkva Svete Trojice zamenjena je kamenom crkvom, koju su izgradili srpski monasi, i u nju su položene mošti prepodobnog Sergija.

To je mala crkva, lepa a bez raskoši, visoka do vrha krsta trideset metara. Oslikali su je čuveni Andrej Rubljov i Danil Crni.

Najlepša ikona Rubljova, Sveta Trojica, na ikonostasu je kopija, a original se nalazi se u Tretjakovskoj galeriji. Originalne freske nisu sačuvane.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.