Na desnoj obali Dunava, na simboličnoj adresi pod nazivom Zenit 1, u Novim Banovcima, u zgradi koja s neba podseća na meandar, a koja se kao tamnosivi kubus opaža još sa auto-puta Beograd – Novi Sad, smešten je Muzej Macura – prvi privatni muzej u Srbiji koji, zahvaljujući svom osnivaču i vlasniku, kolekcionaru Vladimiru Macuri, u naravno skromnijem obimu, sledi liniju čuvenih privatnih muzeja u svetu kao što su Punta dela Dogana u Veneciji, Astrup Frnli muzej u Oslu ili Muzej zbirke Berardo u Lisabonu.
I dok se u navedenim muzejima čuvaju radovi Demijana Hirsta, Pola Mekartija, Džefa Kunsa ili Murakamija, Macura nastoji da očuva sećanje na Ljubomira Micića, Mangelosa, Julija Knifera, Marka Ristića, Gotovca… U Macurinoj kolekciji se nalaze predmeti primenjene umetnosti, slike, skulpture, instalacije, crteži, dokumenta, dela zenitizma, Gorgone, jugo-dade, poljskog i ruskog konstruktivizma, beogradskog nadrealizma, konceptualne umetnosti, minimalizma, vojvođanske neoavangarde. Ali, poput navedenih muzeja i Macurin koncept u sebi integriše ideje poput onih da je muzej sastavni deo šireg konteksta, da korespondira sa prirodom i okolinom, da živi sa onima koji ga posećuju.
Iako je prvenstvena namena muzeja bila da funkcioniše kao „institucija zadužena za čuvanje, proučavanje i izlaganje umetničkih i istorijskih predmeta iz zbirke njegovog osnivača“, tokom godina Muzej je postao neka vrsta kulturnog centra, pogotovo od kada je, nekoliko kilometara uzvodno, u Starim Banovcima, na takođe simboličnoj adresi, Zenit 4, skladište u kojem se nekada odlagalo žito postao Magacin u kojem se arhiviraju različiti umetnički postupci.
Oba prostora, iz kojih se pogled pruža na ravnicu i na Dunav, predstavljaju mesta idealna za izvođenje performansa, radionica, koncerata, pozorišnih predstava, konferencija, rezidencijalni boravak umetnika te nije neobično što su Macurina otvaranja zapravo umetnički hepeninzi koji privlače veliki broj posetilaca. Tako je bilo i ovoga aprila kada su, u kontekstu kolekcije, uz zvuke gusala, crno vino i kupus sa flekicama, apostrofirani radovi Gergelja Urkoma i indijskog umetnika Pravina Čerkorija.
Na osnovu svega se čini da je povodeći se, verovatno i za Micićevim konstruktivističkim pristupom stvaralaštvu, „koji ne priznaje nadahnuće i zanos, već svestan umetnički rad, s jasno određenim ciljem i namerom“, Macura u stanju da nastavi san o „zenitofilosofiji“ i „topovima novih ideja“, koji je osnivač Zenita, mesečne internacionalne revije za umetnost i kulturu, Ljubomir Micić živeo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
