Socijalna fobija

Socijalna fobija ili socijalni anksiozni poremećaj

Socijalna fobija ili socijalni anksiozni poremećaj je jedan od najčeščih psiholoških problema današnjice. Ogleda se u intenzivnom strahu od socijalnih situacija i interakcije sa drugim ljudima. U osnovi ovog straha je ideja da nas drugi stalno posmatraju, procenjuju i sude o našem ponašanju, kao i implicitno uverenje da će ta procena biti negativna, osuđujuća i ponižavajuća. Kao i kod drugih vrsta fobija i ovde je strah koji preplavljuje osobu iracionalan. Osobama koje doživljava socijalnu anksioznost najčešće je jasno da strah koji osećaju daleko prevazilazi realnu ugroženost u datom trenutku. One su svesne da se radi o iracionalnom strahu koji nisu u stanju da obrazlože.Upravo to što osoba ne može da objasni zašto se oseća ugroženom i zašto veruje u negativan rasplet događaja, dovoljni su razlozi da fobija opstane.

U kojim situacijama se socijalna fobija najčešće ispoljava?

To su praktično sve sitacije koje uključuju bilo kakav vid komunikacije sa drugim ljudima. Neke tipične situacije, na koje se odnosi najveći broj identifikovanih socijalnih fobija su:

* Upoznavanje sa drugim ljudima, predstavljanje nepoznatoj grupi ljudi ili pojedincima.

* Procenjivanje, ocenjivanje, krikovanje od strane drugih

* Bivanje u centru pažnje,javna predstavljanja, prisustvo publike

* Sustretanje sa važnim ljudima, poznatim ličnostima ili autoritetima u nekoj oblasti

* Javno govorenje, izražavanje mišljenja i stavova, postavljanje pitanja

* Bilo koja aktivnost koja se obavlja dok neko drugi posmatra

* Telefoniranje, pisanje SMS poruka, pisama, e-mailova

Šta je ugrožavajuće u ovim sitacijama?

******

Strah nekada može biti toliko intenzivan da dovede do stanja pravog paničnog napada, kada osoba ima utisak da če izgubiti kontrolu nad sobom, poludeti ili čak umreti. Fiziološki simptomi koji prate pojačanu socijalnu anksioznost mogu biti ubrzani rad srca, znojenje dlanova, mučnina i povraćanje, drhtanje ili napetost mišića, migrene, stomačne tegobe, suvo grlo…

*******

Socijalne fobije se, najuopštenije, mogu svesti na strah da će se nešto loše dogoditi. Osoba se može plašiti da će ispasti smešna, glupa, nespretna, inferiorna, neuka, jednom rečju neadekvatna u očima drugih. Prevelika briga o tome šta će drugi misliti u kombinaciji sa predviđanjem najgoreg mogućeg ishoda uzrokuju javljanje raznovrsnog spektra fizioloških manifestacija simptoma. To loše što osoba očekuje da se dogodi, može biti pretstavljeno strahom od konkretne posledice, ali nekada ostaje neverbalno. Osoba ne objašnjava čega se konkretno boji u određenoj situaciji, već samo može da opiše ono što oseća ili što se kod nje manifestuje na fiziološkom planu.

Kako se prepoznaje osoba koja pati od socijalne fobije?

Fiziološki simptomi koji prate pojačanu socijalnu anksioznost mogu biti ubrzani rad srca, znojenje dlanova, mučnina i povraćanje, drhtanje ili napetost mišića, migrene, stomačne tegobe, suvo grlo i slično. Strah nekada može biti toliko intenzivan da dovede do stanja pravog paničnog napada, kada osoba ima utisak da če izgubiti kontrolu nad sobom, poludeti ili čak umreti. Veliko trošenje psihofizičke energije tokom paničnog napada dovodi do naknadne iscrpljenosti, umora i opšte klonulosti. Zato osobe koje pate od socijalne fobije često izjavljuju da se plaše svojih reakcija u toku kontakta sa drugima. Tako je često prisutan strah od crvenjenja, mucanja, strah od padanja u nesvest i slično.

*******

Fobija na delu se ogleda u izbegavanju situacija koje mogu da dovedu do pojave fobičnih simptoma. Izbegavanje se postiže na razne načine i potkrepljuje različitim izgovorima koji omogućavaju da se neprijatna situacija makar odloži.

*******

Fobija na delu se ogleda u izbegavanju situacija koje mogu da dovedu do pojave fobičnih simptoma. Izbegavanje se postiže na razne načine i potkrepljuje različitim izgovorima koji omogućavaju da se neprijatna situacija makar odloži. Tako će student navesti da nije otišao na ispit jer nije bio spreman, zaposleni da nije došao na posao zato što se naprasno razboleo, neko ko traži posao neće poslati prijavu za konkurs pod izgovorom da ga baš i ne zanima taj posao i sl. Neretko se dešava da osoba uspeva da izbegne neprijatnu situaciju tako što delegira nekoga iz svog bliskog okruženja da obavi posao za njega. Najčešće je to bračni partner, najbolji prijatelj ili bliski srodnik koji za njega obavlja telefonske pozive, dogovara aranžmane za letovanje ili odlazi u kupovinu.

Specifična i generalizovana socijalna fobija

Socijalna fobija može biti specifična, ograničena na mali broj socijalnih situacija koje kod nekoga izazivaju strah, dok se u drugim situacijama u kojima je upućen na druge ljude, problem ne javlja. Nekada je to samo jedna specifična situacija, kao na primer strah od ispita ili izlaska na binu. U tim slučajevima je lakše otkriti događaj koji je prethodio nastanku fobije, tj. bio okidač za njenu pojavu ili čak onaj koji je direktan uzročnik same fobije. Kada je fobija ograničena na konkretnu situaciju, lakše se pristupa i njenom otklanjanju.

Sa druge strane, generalizovana socijalna fobija ukazuje na to da osoba doživljava izvestan stepen nelagodnosti, strepnje i straha u svakoj ili gotovo svakoj situaciji koja podrazumeva kontakt sa drugim ljudima. Dok sa specifičnim socijalnim fobijama ljudi često žive uz minimalne poteškoće i često bez velikih poremećaja kvaliteta života, generalizovane fobije predstavljaju ozbiljnu pretnju za normalno funkcionisanje osobe koja je sputana na svakom koraku na kom nailazi na prisustvo drugih. To praktično znači da će osobe sa specifičnom fobijiom izbegavati određeni uzak krug situacija, dok će osobe sa generalizovanom fobijom izbegavati gotovo svaki kontakt sa ljudima. Poreklo ovih fobija je često mnogo dublje i složenije nego kada je reč o specifičnim fobijama, pa i rad na njihovom otklanjanju može biti mnogo teži.

Rasprostranjenost i teškoće u otkrivanju socijalnog anksioznog poremećaja

*******

Anksioznost koja je prisutna u normalnim okvirima doživljavanja se relativno lako prevazilazi, a uspeh u prevazilaženju vodi ka sve većem samopouzdanju i razvoju kompetencije. Kod fobije se umesto toga razvija princip izbegavanja koje rezultuje gubitkom samopouzdanja i osećajem bespomoćnosti. Da bi se ustanovilo prisustvo socijalne fobije, potrebno je znati šta osoba radi sa strahom koji doživljava.

******

Socijalna fobija se danas prema svojoj zastupljenosti u populaciji, smatra trećim psihološkim problemom u svetu. Ipak njeno prisustvo se dosta često ne prepoznaje ili se zanemaruje njen značaj. Zašto je to tako?

Strah od socijalnih situacija može da varira po svom intenzitetu i obimu. Socijalna fobija ima dosta zajedničkih karakteristika sa uobičajenim i normalnim osećajem treme, nesigurnosti i stidljivosti. Anksioznost se biološki javlja kao odgovor na ugrožavajuću situaciju iz spoljašnje sredine i služi mobilizaciji snaga jedinke koja se tako priprema na borbu ili bekstvo.To je dakle adaptivni mehanizam koji ima zaštitnu ulogu. Kod osoba sa socijalnom fobijom, ovaj mehanizam se učestalo prenosi i na situacije koje ne nose realnu opasnost.

Nema osobe koja se nekada nije osetila anksiozno. Trema pred nastup ili ispit, strepnja pred razgovor za posao ili prvi sastanak sa osobom koja nam se dopada, svakodnevne su situacije koje se ne mogu podvesti pod patologije. Ove situacije takođe mogu nositi sa sobom različite fiziološke simptome slične onima kod fobičnih reakcija. Zato nekada postoji tendencija da se svaka socijalna anksioznost podvede pod okvir normalne pojave koja se događa svima i čiji intenzitet i učestalost očekivano varira od osobe do osobe kao osobina ličnosti, pa time ne zaslužuje naročitu pažnju. Razlika je u tome što se anksioznost koja je prisutna u normalnim okvirima doživljavanja relativno lako prevazilazi, a uspeh u prevazilaženju vodi ka sve većem samopouzdanju i razvoju kompetencije. Kod fobije se umesto toga razvija princip izbegavanja koje rezultuje gubitkom samopouzdanja i osećajem bespomoćnosti.

Neke osobe koje pri određenim socijalnim aktivnostima doživljavaju snažne psihičke i telesne potrese, ipak prisiljavaju sebe da se u te aktivnosti uključe. Osoba može shvatiti da nema drugog izbora nego da ode na posao iako je to užasava, jer mora obezbediti svoju egzistenciju. Nije mali broj učenika i studenata koji pred pismeni zadatak ili ispit povraćaju, tresu se ili ne mogu da spavaju, a ipak obave zadatak koji im je postavljen. Oni drugima mogu izgledati potpuno normalno i ne moraju izazvati sumnju da se nešto bitno sa njima događa. Ipak, njihov strah opstaje i svaki put se ponavo javlja i pored činjenice da obavljaju sve što se od njih očekuje. To je veoma iscrpljujuća šema funkcionisanja, koja zahteva ogromno psihološko ulaganje gde neretko nakon određenog perioda dolazi do potpunog kolapsa.

Takođe, osobe sa socijalnom fobijom često se od strane drugih opažaju kao nedruštvene, povučene, stidljive ili čak arogantne. Pravi uzrok njihovog ponašanja često nije dovoljno vidljiv, pa se ono pogrešno tumači, ne kao strah, već kao nezainteresovanost ili prezrivost. Zato se neretko događa da takve osobe budu zaista odbačene i marginalizovane. To odbacivanje ima prirodu samoispunjavajućeg proročanstva i održava ih u uverenju da će se stvari sa drugima uvek odvijati loše. I u ovom slučaju, socijalna fobija ostaje neprepoznata od strane drugih.

Dakle, da bi se ustanovilo prisustvo socijalne fobije, potrebno je znati šta osoba radi sa strahom koji doživljava.

Posledice socijalne fobije

Socijalna fobija uvek utiče na delimično, a u težim slučajevima i izrazito, pogoršanje kvaliteta života. Ona osobu ograničava i time čini da se ona oseća bespomoćno. Slika o sebi često se degradira, dovodi do niske samoprocene, gubitka osećaja kompetencije, samopouzdanja i samopoštovanja. Stalna briga o tome kako će drugi reagovati predstavlja svakodnevno mučenje i rasipanje energije i dovodi do gubitka osetljivosti za sopstvene želje i ciljeve. Spontanost i kreativnost bivaju zamenjeni repetitivnim ponašanjem i rigidnim šemama koje osobu štite od neprijatnih, neočekivanih iznenađenja. Pošto je izbegavanje osnovni mehanizam zaštite od fobičnih reakcija, osoba, izbegavajući različite socijalne situacije, lišava sebe iskustava u kojima drugi ljudi uživaju. Ona je svesna svih dobrobiti koje donosi aktivno uključivanje u različite socijalne interakcije, ali se ne usuđuje da se u njih upusti i čini joj se da svima drugima to polazi za rukom osim njoj. U nekim slučajevima, uz socijalnu fobiju se pojavljuju i depresivna stanja, nekada i drugi oblici fobija, a neretko je prisutna i zloupotreba psihoaktivnih supstanci, alkohola, sedativa ili drugih supstanci koje mogu dovesti do pojave zavisnosti. Socijalna fobija kao i prateći poremećaji znatno otežavaju ostvarivanje prijateljskih i bliskih intimnih veza sa drugim ljudima, što je još jedan od faktora pogoršanja kvaliteta života i ličnog zadovoljstva

Uzroci nastanka fobije

Iako se, kao i kod svakog psihološkog poremećaja, uvek pretpostavlja prisustvo bioloških dispozicija za razvoj poremećaja kao i uticaj spoljašnje sredine, može se reći da je kod socijalnih fobija upravo individualno iskustvo ono koje ima direktan uticaj na razvoj poremećaja. Socijalna fobija se usvaja putem učenja u socijalnoj sredini, a isto tako se i gasi. Osobe koje razvijaju socijalni anksiozni poremećaj često su kao deca bili socijalno inhibirani, tj. povučeni, tihi, stidljivi, preterano vezani za roditelje.

********

Socijalna fobija uvek utiče na delimično,a u težim slučajevima i izrazito pogoršanje kvaliteta života.Osoba izbegavajući različite socijalne situacije lišava sebe iskustava u kojima drugi ljudi uživaju.Socijalna fobija kao i prateći poremećaji znatno otežavaju ostvarivanje prijateljskih i bliskih intimnih veza sa drugim ljudima

*******

Ovo se često javlja u kombinaciji sa jednim prezaštićujućim roditeljem, koji svojim zaštitničkim ponašanjem onemogućava dete da razvije borbenost, a time i samopouzdanje i kompetenciju. Situacija je još ozbiljnija kada postoji roditelj koji i sam pati od socijalne fobije i koji na dete prenosi model fobične reakcije. Neretko su kod jednog od roditelja prisutne i druge disfunkcije kao što su depresija ili alkoholizam. Odbacivanje i zapostavljanje kao i preterana ambicioznost roditelja koja se usmerava na dete isto tako mogu da dovedu do uverenja da se drugima nikada ne može ugoditi, straha od kritike i kasnijeg razvoja socijalne fobije.

*******

Osobe koje razvijaju socijalni anksiozni poremećaj su često kao deca bili socijalno inhibirani, tj. povučeni, tihi, stidljivi, preterano vezani za roditelje koji su se ponašali previše zaštitnički. Uzroci nastanka socijalne fobije, mogu se prepoznati i u negativnim, traumatičnim iskustvima koje je osoba doživela u odnosu sa drugima.

******

Uzroci nastanka socijalne fobije, naročito ako je ona specifična i usmerena na ograničeni broj socijalnih situacija, mogu se prepoznati i u negativnim, traumatičnim iskustvima koje je osoba doživela u odnosu sa drugima. To mogu biti situacije u kojima je osoba ismevana, ponižavana ili nepravedno optuživana. Takođe, situacije u kojima je osoba pokazala svoje slabosti i pri tome pretrpela burnu reakciju drugih ljudi isto tako mogu biti okidači socijalne fobije.

Tretman socijalne fobije

Uspešnost otklanjanja socijalnih fobija u mnogome zavisi od ozbiljnosti samog fobičnog poremećaja, ali i od dobre kombinacije terapijskih metoda. Nekada se specifične fobije rešavaju veoma brzo, u toku samo nekoliko terapijskih susreta. Dublje, generalizovane fobije zahtevaju duži i složeniji tretman, integrativni pristup koji kombinuje različite terapijske metode. Tretman obično uključuje postepeno suočavanje klijenta sa situacijama kojih se plaši, analizu i promenu ponašanja, kroz učenje drugačijih reakcija. Nezaobilazna je i upotreba tehnika relaksacije, pravilnog disanja, smanjivanja osetljivosti koje pomažu da se umanji osećanje straha. Uz pomoć terapeuta, radi se paralelno na razvijanju socijalnih veština, samopouzdanja i asertivnosti, otklanjanju negativnih uverenja o sebi, razvijanju zdravog životnog stila i afirmaciji sopstvene ličnosti.