Sprečiti smrtni ishod

Pored oboljenja srčanih i moždanih arterija zbog kojih dolazi do srčanog i moždanog udara, oboljenja aorte i drugih arterija ima veliki značaj zbog pogoršanja koja mogu nastati uključujući i ona opasna po život.

Hirurško lečenje

Prema poslednjim Evropskim preporukama za prevenciju kardiovaskularnih bolesti u kliničkoj praksi, aneurizma aorte, koja je po svojoj prirodi aterosklerotsko oboljenje, pokazuje rastući trend umiranja u nekim zemljama Evrope.

Prevencija smrtnog ishoda je moguća, posebno kada je rečo abdominalnoj (trbušnoj) aorti. Procenjuje se da je prisutna kod pet odsto muškaraca starijih od 60 godina i kod 1-2 odsto žena. Hirurško lečenje ovih stanja je uspešno. Postoperativne komplikacije su male u odnosu na smrtnost koja nastaje kod prskanja aneurizme. Istraživanja koja se odnose na prevenciju sprovedena u Velikoj Britaniji daju ohrabrujuće rezultate.

Bolesti aorte

Bolesti aorte mogu biti urođene i stečene. Najčešći uzrok stečenih oboljenja aorte je ateroskleroza, a u manjem procentu uzrok su druga oboljenja. Na proces ateroskleroze utiču starenje, povišen krvni pritisak i drugi faktori rizika. Aterosklerozne promene mogu biti lokalizovane na mestu gde aorta izlazi iz leve komore sa zahvatanjem aortnog zaliska ili su one na drugim delovima aorte kao što je luk aorte ili dalje u njenom silaznom delu u grudima ili trbuhu. Promene koje nastaju u zidu aorte mogu dovesti do suženja lumena aorte i izlaznih mesta njenih grana što dovodi do smanjene cirkulacije krvi u tim delovima ili dolazi do slabljenja zida aorte sa njenim proširenjem i stvaranjem aneurizme.

Oboljenje luka aorte

Proces ateroskleroze je najčešći uzrok oboljenja luka aorte i njenih arterijskih grana koje idu prema vratu i prema rukama. U zavisnosti od stepena i mesta suženja tako nastaju i simptomi.

Kada su promene na arterijama koje idu u vrat i glavu, u kliničkoj slici se mogu javiti simptomi kao što su nesvestica, vrtoglavica, smetnje u vidu, smetnje u ravnoteži, kriza svesti. Kod promena na arterijama koje idu u ruke može se javiti osećaj slabosti i hladnoće u rukama, osećaj trnjenja. Na mestima suženja slušalicama se može čuti šum, krvni pritisak je na oboleloj strani niži, a puls koji se pipa na uobičajenom mestu može biti oslabljen ili se uopšte ne nalazi.

Aneurizma aorte

Slabljenjem zida aorte usled napredovanja ateroskleroznog procesa i uz delovanje drugih faktora rizika, na prvom mestu u prisustvu povišenog krvnog pritiska, može doći do nastanka proširenja u delu zida aorte sa stvaranjem aneurizme.

Kada je ona lokalizovana u grudnom delu aorte može se manifestovati bolom u grudima ili u leđima, zatim kašljem i osećajem nedostatka vazduha zbog pritiska na traheju, i promuklošću zbog pritiska na određeni nerv, a može doći i do smetnji u gutanju. Pored ovih raznih simptoma aneurizma grudnog dela aorte može dugo biti bez ikakvih simptoma, što zavisi od mesta na kome je i od njene veličine.

Aneurizma aorte u njenom trbušnom delu dugo može biti bez simptoma, a najčešće tegobe su grčevi u nogama.

Kako se postavlja dijagnoza oboljenja aorte

Pažljivo slušanje i detaljno uzimanje podataka o tegobama i faktorima rizika su od izuzetnog značaja.

Potrebno je da se uradi RTG snimak pluća, srca i trbuha.

Ultrazvučni pregled srca i krvnih sudova vrata, kao i ultrazvučni pregled trbušne aorte su nezaobilazni deo pregleda.

Dijagnoza se može potvrditi pregledom skenerom, magnetnom rezonancom i aortografijom (pregled sa kontrastnim sredstvom).

Lečenje

U zavisnosti od stepena suženja krvnih sudova lečenje je ili lekovima ili je hirurško. Aneurizme zahtevaju praćenje do odluke o hirurškom lečenju.

Disekcija aneurizme

Prskanje unutrašnjeg dela zida aorte i prodor krvi kroz tu prskotinu u njen središnji sloj uz razdvajanje slojeva aortnog zida nastaje disekantna aneurizma aorte. Ovo je najteže oboljenje aorte i jedno je od najurgentnijih stanja u kardiologiji.

Najčešći simptom je jak bol u grudima koji liči na bol u akutnom infarktu miokarda, kao i različiti stepeni poremećaja svesti. Bol može biti lokalizovan i među plećkama, ispod grudne kosti, u krstima. Disekcija najčešće ima brz tok, retko spor. Ukoliko se ne leči dolazi do prskanja zida aorte i krvarenja sa brzim smrtnim ishodom. Kod sumnje na ovo oboljenje bolesnik mora što pre da se transportuje za hirurško lečenje.

Zaključak

Kontrola faktora rizika (povišen krvni pritisak, pušenje, šećerna bolest, povišen holesterol i dr.) može da smanji i uspori nastanak oboljenja aorte i njenih komplikacija. Preventivnim pregledima, uz ultrazvučni pregled aorte i njenih grana, mogu da se otkriju promene i pre pojave simptoma, posebno kod osoba sa visokim rizikom za kardiovaskularna oboljenja, a što je od značaja za pravilan izbor lečenja.