Foto: Ljubomir ZlatanovićPo nezvaničnim informacijama predsednik Srbije Aleksandar Vučić svoju inauguraciju mogao bi 31. maja da upriliči u slavnoj vili „Zlatni breg” u Smederevu. Ako se to obistini, Aleksandar Vučić, daleko da bi bio najpoznatiji i najveći naš vladar, državnik ili političar koji je boravio u ovom, prvobitno, letnjikovcu diinastije Obrenović.
– Ovo mesto svedok je našeg preporoda posle viševekovne osmanlijske vlasti, kao mesto u kome se razvijala moderna srpska građanska kultura. Vladari dinastije Obrenović obeležili su srpski 19. vek, od Srbije stvorili nezavisnu državu i uveli je u red evropskih kraljevina, ističe dr Snežana Cvetković, istoričarka umetnosti iz smederevskog muzeja koja je i magistrirala na temi „Vila dinastije Obrenović u Smederevu”.
Knez Miloš Obrenović imanje je formirao postepeno u periodu između 1827. i 1831. godine, najpre kupovinom vinograda i imanja od turskog spahije Hadži – Mula Mustafe Smederevca za 4.500 groša, te od nožara Muhameda i tako redom, dok se nije sakupilo oko 30 hektara koliko je imanje i danas veliko.
Već 1833. godine knez je ovde sagradio konak sa podrumom iz koga su vrlo brzo počela da se prodaju tražena bela smederevska vina. Najstarije drvo u parku danas je upravo platan kneza Miloša.
Kneževski domen u Smederevu doživeće uspon tokom vladavine kneza Mihaila Obrenovića, koji obnavlja zasade vinove loze i podiže jednospratni letnjikovac 1865. godine. U ovom periodu branje grožđa u kneževskom vinogradu prvi put se pretvara u javnu svetkovinu kojoj prisustvuju predstavnici vlade, članovi porodice i mnogobrojni gosti iz naroda.
Dvor je bio opreman stilskim nameštajem iz Beča i Pariza, od kojeg i danas postoje stočići za društvene igre, za šah i karte koji su izloženi u letnjem salonu, muzički orman i muzička kutija, stalak za note sa grbom dinastije Obrenović, salonske garniture u različitim stilovima, persijski tepisi, venecijanski lusteri, tabernakli. Posebno popularno na dvoru bilo je kina srebro, koje je korišćeno i na dvorovima u Beogradu, Takovu i Nišu.
Vladari dinastije Obrenović najčešće su na svoj domen dolazili brodom iz Beograda, dočekivani na smederevskom keju vrlo svečano i pompezno, branje grožđa organizovali su kao svetkovine uz prisustvo dvora i naroda, kraljica Natalija organizovala je posela na koja su pozivane ugledne smederevske gospođe. Kraljevski par Aleksandar i Draga Obrenović su ovde proslavljali svoje rođendane koje im je čestitalo predsedništvo i građanstvo Smedereva sa bakljadom na čelu, a monarh je pozdravljao narod sa balkona dvora.
Kraljica Natalija Obrenović imala je poseban odnos prema smederevskom kraljevskom domenu. Na njenu inicijativu dvorski arhitekta Jovan Ilkić 1897. godine rekonstruiše letnjikovac iz vremena kneza Mihaila Obrenovića dogradnjom bočnih spratnih krila sa bogatom orkestracijom drvenih dekorativnih elemenata nad balkonima spratova, podrumom i dužinom glavne fasade, ističe dr Snežana Cvetković, koja je i doktorirala na temu „Umetnost i dvorska kultura u Srbiji 1872-1903.”.
U kontinuitetu kraljeva vila u Smederevu funkcioniše kao kraljev dvor od 1900. do 1903. godine, odnosno od venčanja srpskog kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin. Nakon Majskog prevrata i ubistva poslednjih Obrenovića, kraljica Natalija poklanja vilu odanoj porodici Oreškovića, čiji su sinovi mnogo doprineli razvoju vinogradarstva u Srbiji, a čije su kćeri bile njene dvorske dame. Vila je u njihovom vlasništvu do kraj Drugog svetskog rata.
Sa promenom državnog uređenja, nastupile su značajne promene i na nekadašnjem kraljevskom domenu u Smederevu. Novi vasnik postala je država, a vila dobija ime „Zlatni breg” koje je zadržala do danas.
Maršal Josip Broz Tito, dolazi upravo ovde na odmor u novembru 1953. godine. Među prvim značajnim posetama inostranih zvaničnika, smederevsko zdanje posetio je predsednik Indonezije Ahmet Sukarno, boraveći u njemu zajedno sa Titom 1956. godine.
Uoči Prve konferencije samita nesvrstanih zemalja u Beogradu, koja je održana 1961. godine, urađena je velika, opsežna rekonstrukcija nekadašnjeg kraljevog dvora. Arhitekta Bogdan Bogdanović opredelio se za modernistički klasicizam oblikujući vilu za potrebe reprezentacije Izvršnog veća Socijalističke Republike Srbije.
– Na našim prostorima ova vila je i bila najprepoznatljivija kao vila Izvršnog veća. Posebno pažljivo uređen je park oko vile. Na platou ispred vile postavljena je skulptura Lede sa labudom, umetničko delo Olje Ivanjicki, u zaleđu vile postavljena je metalna konstrukcija ružičnjaka, na kraju šetne staze koja vodi od vile do Seoske kuće, nekadašnjeg konaka kneza Miloša Obrenovića, sazidan je vidikovac, a u neposrednoj blizini i drveni paviljon za odmor, ističe naša sagovornica dr Cvetković.
Po njenim rečima, uređenju enterijera vile pristupilo se veoma pažljivo. Nabavka mobilijara poverena je umetnicima Peđi Milosavljeviću i Miodragu B. Protiću. Stilski nameštaj kupovan je od uglednih građanskih porodica Rajačić, Drobnjak, Rakić, Kumanudi…
Staro dinastičko zdanje i imanje postaje ideološki objekat SFRJ i „zabranjeni grad”, čak i za žitelje Smedereva.
Poput Obrenovića i Tito je u „Zlatni breg” dolazio jahtom a poslednji put je u njemu boravio 1977. godine, povodom obilaska radova u novoj Železari u Smedrevu.
Vila „Zlatni breg” kao i „Seoska kuća” pripadaju reprezentativnim zgradama u svojini Republike Srbije. Koriste se za potrebe funkcionera i lica koja predstavljaju našu zemlju, kao i za održavanje međudržavnih susreta i konferencija.
U novijoj istoriji u njoj su boravili tokom trilateralnog sastanka tadašnji predsednici država Boris Tadić, Borut Pahor i Jadranka Kosor a u „Zlatnom bregu” u Smederevu je odseo i kinseki predsednik Si Điping tokom svog boravka u Srbiji.
Smedrevski „Zlatni breg” status spomenika kulture dobija 2009. godine.
Prema protokolu između Grada Smedereva i Uprave za zajedničke poslove republičkih organa Vlade Republike Srbije, koji je potpisan u vili krajem 2014. godine, od pre sedam godina vila je otvorena i dostupna za posetioce i turiste utorkom, petkom i subotom. Za njen obilazak posetioci se javljaju Turističko-informativnom centru u Smederevu a neophodno je da u turi bude minimum 15 posetilaca.
U vili „Zlatni breg”, nenim enterijerima i parkovima snimani su i brojni filmovi i serije poput Bjelogrlićevih „Senki nad Balkanom” u kome je ovo, nekadašnje zdanje Obrenovića „glumilo” vilu u Toponici u kojoj je bio zatočen princ Đorđe Karađorđević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
