Tamo gde se reka Vitovnica pojavljuje iz klisure zvane Skop, nalazi se izvor Svetog Jovana Krstitelja, a iznad „na vozvišenom mestu’’, kraj jedne stene koja „za obgradu služi’’ nalazi se manastir Vitovnica, sa crkvom Uspenja Presvete Bogorodice. Na steni se nalaze ostaci porušenih kapela i u blizini pećina u kojoj su se podvizavali prvi monasi iz ovog kraja.
Tamo gde se reka Vitovnica pojavljuje iz klisure zvane Skop, nalazi se izvor Svetog Jovana Krstitelja, a iznad „na vozvišenom mestu’’, kraj jedne stene koja „za obgradu služi’’ nalazi se manastir Vitovnica, sa crkvom Uspenja Presvete Bogorodice. Na steni se nalaze ostaci porušenih kapela i u blizini pećina u kojoj su se podvizavali prvi monasi iz ovog kraja. Do ovog mesta sraslog uz planinu, reku i stene, dolazi se pitomim valovitim predelom, putem koji se od Petrovca na Mlavi odvaja prema selu Melnica.
Manastir i istoimeno selo, svakako su dobili imena po reci Vitovnici, a reka verovatno po imenu vodeničkog točka (vitl, vit’o), koji pokreće voda i po kome se meri snaga vodenice. Imati „melnicu sa dva vitla’’ nekada je bilo veliko bogatstvo i sigurno je da je takvih u ovom kraju bilo mnogo. Zbog toga je mala, ali značajna i goropadna reka odredila imena sela i predela u ovom kraju.
S obzirom na to da se ova svetinja zvala i Vitelnica, Viteonica, Vitomnica i Vitaonica, mnogima je blisko i drugo objašnjenje, koje kaže da je manastir dobio ime od naziva za gostionicu (vitalnica), u kojoj se vita – obitava, boravi, živi. Ovome je potrebno dodati da su se manastiri u srednjem veku nazivali vitališta inoka, što bi označavalo mesta gde obitavaju monasi (obitelj).
Manastir Vitovnica je zadužbina kralja Milutina, osnovan krajem trinaestog veka. Podignut je u znak zahvalnosti za pobedu nad bugarskim odmetnicima, tatarskog porekla Drmanom i Kudelinom, koji su godinama harali ovim krajevima. Pretpostavlja se da je tako označena i krajnja granica srpske države toga vremena. Ipak, neki podaci ukazuju da je na ovom mestu i ranije bio hram, koji je porušen i da je kralj Milutin podigao novu svetinju na temeljima stare. To bi takođe značilo da su srpski vladari i ranije držali ove krajeve, jer, zašto bi, inače, u Studeničkom tipiku pisalo, da se ktitoru za godišnje parastose riba mora donositi iz Dunava i Zete.
Dodatnu zabunu o nastanku Vitovnice unosi i zapis na kamenu, uzidan levo od ulaza u crkvu, na kome je jermenskim i starosrpskim slovima ispisan tekst, koji u prevodu glasi: „U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Vlada, sin Babugov postavi taj Božji hram u spomen apostolu Jakovu i Petru, godine 6726.’’ Ako je pomenuta godina, zapisana na kamenoj ploči 1218, a vitovnički hram zidan od 1289, do 1291. godine, kome, onda pripada ova ploča i ko su Babug i njegov sin! Govori se da je ovu ploču našao iguman Stefan, 1856. godine, na nekom od crkvišta u okolini sela Ždrelo, doneo ga u manastir i dao da se ugradi u zid. Drugi, pak, podaci kažu da je ploča nađena među ostacima stare crkve koja je obnovljena „… poveljenijem blagočestivago kralja serbskago Milutina’’. Ma kako bilo, ostaje činjenica da je i mnogo pre kralja Milutina, u ovim krajevima postojao veliki broj vitališta inoka, na šta ukazuju ne samo ostaci na stenama iznad manastira, već i veliki broj crkvišta u bližoj i daljoj okolini.
(Nastavlja se)
DOPISNICA preuzeta sa drugog od četiri CD,
MANASTIRI I CRKVE U SRBIJI, našeg saradnika
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
