Vreme utiče na anginu pektoris

Anginozni bol počinje da se javlja u fizičkom naporu obolelih, kada suženje jedne od većih koronarnih arterija smanji dijametar krvnog suda na 50 odsto do 75 odsto normalnog promera. Poznato je da stabilna angina pektoris ima tendenciju da u svojoj evoluciji pređe u nestabilnu formu sa produženim bolovima ili sa pojavom bolova u mirovanju, i može dovesti do akutnog infarkta miokarda ili do iznenadne smrti bolesnika.

Provocirajući faktori

Provocirajući faktori imaju važnu ulogu za nastanak anginoznih tegoba. Može biti zastupljen jedan provocirajući faktor ili dva i više. Najčešći provocirajući faktori koji dovode do anginoznih tegoba su:

* Fizički napor: brži hod, penjanje uz stepenice, nošenje tereta, čišćenje snega, cepanje drva, košenje trave kosom i dr. Isti napor nekada dovodi do tegoba, a nekada ne, što zavisi od mnogih faktora kao što su emocionalno stanje, vremenska situacija (efekat hladnoće, toplote, vlažnosti vazduha i dr.), uzimanje obroka.

* Psihički stres: svađa, ljutnja, bes, smrt bliske osobe, očekivanje važnog događaja, ispit, gledanje filma, utakmice.

* Meteorološki faktori: hladno, toplo, vlažno i vetrovito vreme, nagle promene vremena kao i kombinacija nepovoljnih meteoroloških uslova.

Važnu ulogu imaju i tahikardija (ubrzan srčani rad), oscilacije arterijskog krvnog pritiska, obilan obrok, seksualni čin, hiperfunkcija štitaste žlezde, anemija.

Kod stabilne angine pektoris bolesnik najčešće može da izbegne pojavu bola kontrolom provocirajućih faktora koji izazivaju bol. Ovaj oblik angine pektoris ima bolju prognozu od nestabilnih oblika koronarne bolesti. Na primer ne treba nositi teret po hladnom, snežnom ili vetrovitom vremenu, ne treba sprovoditi rekreaciju ako duva košava, treba izbegavati situacije koje prouzrokuju stres.

Meteorološki faktori

Meteorološke pojave deluju i na zdravu i na osobu sa srčanim, plućnim, reumatološkim, psihičkim i drugim oboljenjima. Danas se prave i bioprognoze koje obaveštavaju o mogućim neželjenim uticajima vremena na razna oboljenja, uključujući i bolesti srca i krvnih sudova. Nepovoljni meteorološki uticaji mogu biti činioci rizika za nastanak srčanih aritmija ili komplikacije postojećih aritmija, promene u krvnom pritisku kako u sniženju tako i povišenju krvnog pritiska, razvoj koronarne bolesti uključujući i infarkt miokarda sa najnepovoljnijim ishodom.

Izlaganje hladnoći

Povezanost koronarne bolesti (angina pektoris i infarkt miokarda) sa okolnom – ambijentalnom temperaturom vazduha je više puta potvrđena. Međutim, mogući uticaj zagađenja vazduha u mnogim istraživanjima nije mogao da se izbegne.

Zbog toga je cilj istraživanja dr M. Misaildoua i saradnika sa Medicinskog fakulteta u Atini bio da se ispita uticaj temperature vazduha a bez prisutnog zagađenja vazduha na pojavu nestabilne angine pektoris (predinfarkta) i akutnog infarkta miokarda. Oni su analizirali svakodnevne prijeme u pet bolnica u Grčkoj u seoskim sredinama i svakodnevne prosečne temperature vazduha u periodu od godinu dana, od oktobra 2003. do septembra 2004. godine.

Bilo je 1.608 bolesnika oba pola sa predinfarktom ili akutnim infarktom miokarda, 964 starije od 65 godina i 644 mlađe od 65 godina. Za svako prosečno sniženje dnevne temperature vazduha za 10 C povećavao se broj prijema srčanih bolesnika u koronarne jedinice za 1,6 odsto. Bolesnici stariji od 65 godina su češće primani u bolnicu. Nisu uočene razlike u odnosu na pol ili vrstu akutnog koronarnog sindroma (nestabilna angina pektoris ili akutni infarkt miokarda).

Zaključak ovih kardiologa iz Atine jeste da je izbegavanje izlaganja hladnoći kod starijih osoba važna preventivna mera u sprečavanju srčanih oboljenja.

Temperatura i vlažnost vazduha

Radi unapređenja prevencije smrtnosti zbog srčanih oboljenja, cilj istraživanja dr P. E. Dilaverisa i saradnika, takođe sa Medicinskog fakulteta u Atini, bio je da ispitaju uticaj meteoroloških promena na smrtnost zbog srčanog ili moždanog udara. Oni su analizirali povezanost prosečne dnevne temperature, pritiska i vlažnosti vazduha u Atini u odnosu na ukupni broj smrtnih ishoda zbog kardiovaskularnih uzroka u 2001. godini. Iako je klima u Atini kao mediteranskom gradu blaga, prosečna dnevna smrtnost je u toku zime bila veća za 22 odsto u odnosu na leto. Značajna je bila prosečna temperatura vazduha sedam dana pre fatalnog događaja. Povećana prosečna mesečna vlažnost vazduha bila je takođe povezana sa fatalnim kardiovaskularnim događajima.

Ova kao i druga istraživanja ukazuju da praćenje i korišćenje vremenskih prognoza treba da postane sastavni deo života i prevencije srčanih oboljenja.

(Prema European Heart Journal)