Zašto je opasan zastoj disanja u spavanju

Dok se u svetu oblast medicine koja se bavi ovam poremećajem naglo razvijala poslednjih par decenija, mi smo i dalje na – početku. Kao nova metoda registrovana je 2005. u Ministarstvu zdravlja, ali zdravstvena služba koja bi se time bavila nije razvijena, niti se razvija. S druge strane, broj ljudi koji bi trebalo da se leče u našoj zemlji je oko 400.000 – kaže za Danas docent dr Miodrag Vukčević, načelnik Odeljenja pulmologije u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa.

On objašnjava da takav prestanak disanja u toku spavanja traje 10 sekundi ili duže i ponavlja se. Dva su osnovna razloga: opstrukcija disajnih puteva (najčešće) ili prestanak podsticanja disanja iz mozga.

Prema njegovim rečima, opuštanje mišića je prirodno u toku spavanja. Ali, kod mnogih koji imaju problem sa disanjem (uže disajne puteve npr.), kada se disajni put zatvori, potrebna je velika snaga da se ti putevi otvore. Osoba ne razmenjuje kiseonik i ugljen-dioksid sa spoljašnjom sredinom. Pad kiseonika dovodi do hipoksemije, koja predstavlja stres za organizam.

– Nedostatak kiseonika menja metabolizam. A onda postoji povećana sklonost za aterosklerozu. Takvi ljudi imaju zbog toga jako uvećan kardiovaskularni rizik – ukazuje naš sagovornik.

Vukčević navodi da je zastoj disanja u spavanju nezavisan faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kao što je, na primer, holesterol. Drugim rečima, ova bolest nosi deset puta veći kardiovaskularni rizik za infarkt i šlog.

– Drugi veliki rizik koji nosi neprepoznata i nelečena „slip apnea“ jeste pospanost. Jer, čovek nikad ne spava dovoljno duboko, a usled disajnog napora, san je fragmentisan. Osoba stalno spava u prvoj-drugoj fazi, nikada ne prelazi u duboku fazu spavanja koja je „restorativna“ za mozak, kada se u memoriji obavlja trajno zapamćivanje. To obolele čini strahovito pospanim u toku dana, a dešava se da zaspe u pola razgovora, u bisokopu, dok čitaju novine ili – za volanom – kaže Vukčević.

Osobe koje pate od ovog poremećaja imaju i poremećaj pažnje i usporene reakcije. One, kaže naš sagovornik, reaguju kao čovek posle dve-tri čaše žestokog pića.

– Takvi bolesnici skloni su da prave udese dva do 12 puta češće. U Americi profesionalni vozač ne može da dobije dozvolu, ili čovek koji radi rizičan posao, ukoliko nije prošao snimanje na „slip apneu“. Američko udruženje kardiologa smatra da je lečenje ove bolesti primarna prevencija kardiovaskularnog rizika, kao što je i davanje lekova za pritisak ili protiv masnoće u krvi.

Dr Vukčević, kaže da pacijenti sa tim poremećajem imaju puno bračnih i socijalnih problema, a na radnom mestu efikasnost im je jako smanjena.

– Dominantan simptom je zamor, pospanost i hrkanje. Ali nije svako hrkanje povezano sa apneom. Na pregled treba da dođu oni koje muči pospanost, depresija, nesanica, koji loše spavaju. Nisu svi depresivni zbog ovog uzroka.

Dijagnostika je problematična i skupa. Samo na tri-četiri mesta u zemlji radi se dijagnostika ove bolesti, sa različitim nivoima mogućnosti. Najbolje je opremljena Laboratorija u KBC Bežanijska kosa. Osim njih, jedan deo radi Institut za neurologiju, Kragujevac i Subotica. Problem je što nema dovoljno kapaciteta, ni obučenog kadra. Dijagnostika jednog čoveka traje jednu noć na jednom aparatu. Ta služba mora da se razvije, a potrebna je i edukacija kadra. Mora da se ustanovi da nekom treba lečenje, pa da ga lečite. Za sada nema drugog načina osim snimanja. U proteklih šest godina oko 2.500 bolesnika je prošlo dijagnostiku, a od toga se leči 15 odsto.

– Lečenje je jeftino. Ukoliko bi se aparati CRAP (aparati koji prave kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima) nabavljali preko Fonda zdravstvenog osiguranja, njihova nabavka bila bi daleko povoljnija. U pitanju su male turbine, elektronski kontrolisane, koje duvaju vazduh pod pritiskom kroz masku za lice ili samo nos, a pacijent sa maskom diše normalno. Pacijenti koji imaju malo teži oblik bolesti i pospani su, probaju i – više ne odustaju. Primena aparata povećanim pritiskom ne da mekanom delu ždrela da se zatvori. To je danas jedini zvanični i efikasni način lečenja.

Skupo je, kaže, snimanje, obuka ljudi, organizacija zdravstvene službe, ali jedan aparat koji košta 500 ili 700 evra, za narednih sedam godina, to je stotinak evra godišnje – što je manje od cene lekova za pritisak koji se uzimaju godinu dana.

Za sada, pacijenti sami plaćaju aparate za disanje, tako da to ograničava lečenje. Cene aparata su od 700 do 1.000 evra, a njihov vek između sedam i 10 godina.

Sa ekonomskog aspekta, tvrdi dr Vukčević, takvo lečenje uz pomoć aparata je – savršeno. Jer, pacijenti koji se ne leče, samo za posete lekaru daju dva puta više (umor, jutarnje glavobolje, depresija..). Jednostavno, lečenje „slip apnee“ jeste i prevencija kardiovaskularnog rizika, automobilnsih udesa i povreda na radu.

Pridružene bolesti

Čak 50 odsto ljudi sa ovim poremećajem ima povišeni pritisak, a među osobama koje ne mogu da regulišu pritisak sa dva ili tri leka, čak 80 odsto ima apneu. S druge strane, više od 40 odsto osoba sa pritiskom ima ovaj proremećaj spavanja. Prema rezultatima nekih novih istraživanja, kod pacijenata kojima je rađena kateterizacija srca i ugradnja stentova, 65 do 70 odsto ima poremećaj spavanja. Čak 80 odsto ljudi sa slip apneom ima metabolički sindrom, a kod osoba sa morbidnom gojaznošću (BMI više od 40) njih 80 odsto ima slip apneu. Prema nekim istraživanjima, ova bolest skaćuje životni vek za desetak godina. Žene su dugo zaštićene, ali posle menopauze brže razvijaju slip apneu, i češće imaju teške kardiovaskularne posledice. Oko 65 ili 70 odsto ljudi koji dobije stent ima slip apneu, možda to moglo da se spreči kod dve trećine tih ljudi.

Veći kapaciteti

U Velikoj Britaniji je neko vreme bila pokrenuta velika medijska kampanja, sa snimcima čoveka koji zaspi dok čita, sa porukom da se ukoliko imate takve simptome javite doktoru.

U Srbiji je potrebno formiranje više centara koji se bave tom problematikom. Poređenja radi, susedna Hrvatska ima šest, Bugarska više od deset, Rumunija 28, a najveći centar u Mađarskoj ima 40 kreveta. U Mađarskoj se priznaje polovina cene aparata, u Sloveniji u potpunosti, a lekari godišnje propišu oko 500 aparata.

– Za neku godinu profesionalni vozači neće moći da voze, ako nisu snimljeni. Ukoliko sada ne počnemo sa masovnijnom dijagnostikom, nećemo stići ni samo vozače da snimimo. Ni na službeni put nećemo moći da vozimo u Mađarsku ili Hrvatsku koja će biti članica EU. U Americi je to skrining. Ne možete dobiti dozvolu za rad ako se niste snimili. Svaki peti vozač je takav. To je metak u automobilu – kaže Vukčević.