Zbog čeka kiša ima specifičan miris koji svi prepoznajemo? 1Foto: Shuttesrtock/sirtravelalot

U trenutku kada kap vode udari o tlo i stvori se sićušna lokva, u njoj se formiraju mehurići vazduha nevidljivi ljudskom oku. Ovi mehurići zatim akumuliraju mikronske čestice iz tla koje se oslobađaju udarom kišnih kapi o tlo.

Bez obzira da li ste već prisustvovali takvom razgovoru, bilo bi vrlo logično u svakom slučaju. „Miriše na kišu“, kaže prvi tokom šetnje parkom. „Nemoguće. „Kiša nema miris, to je samo voda, a voda nema miris“, odgovorio je drugi. „Bilo kako bilo, još miriše na kišu“, opet reče prvi. Od 1964. godine i objavljivanja istraživanja u časopisu Nature, miris kiše čak ima i svoje ime – „petrihor“.

52 godine kasnije, grupa istraživača sa MIT-a objasnila je u časopisu Nature kako tačno nastaje miris kiše, čak i zašto se dešava da kiša nema uvek isti miris, odnosno da je miris nekada jači, nekad slabiji.

Petrihor je kombinacija nekoliko mirisa, od kojih su tri dominantna; alkohol geosmin, koji nastaje delovanjem bakterija u zemljištu i daje mu karakterističan miris, žuto ulje koje proizvode biljke i ozon, čiji molekul sadrži tri atoma kiseonika, a nastaje kao rezultat snažnih električnih pražnjenja groma u atmosferi.

Naučnici su otkrili tačan način na koji se petrichor formira posmatrajući 250 puta usporene snimke kapi koje su pustili da padnu na 28 različitih vrsta tla.

U trenutku kada kap vode udari o tlo i stvori se sićušna lokva, usled udara, u njoj se stvaraju mehurići vazduha, nevidljivi ljudskom oku. Ovi mehurići zatim akumuliraju mikronske čestice iz tla koje se oslobađaju udarom kišnih kapi o tlo. Tako nastaje petrihor.

Ali, da bi mogli da ga pomirišu, mehurići iz lokve moraju da isplivaju na površinu i puknu da bi oslobodili miris i onda ih raznosi vetar, lahor, oluja, šta god. Svako piće sa mehurićem, od penušavog vina do bezalkoholnih pića, funkcioniše na isti način, piše N1 Zagreb.

Intenzitet mirisa kiše zavisi od tri faktora; o poroznosti zemljišta, njegovoj vlažnosti i sili kišnih kapi koje udaraju o tlo. Što je tlo suvlje, to će se više čestica osloboditi kada kišne kapi udare. Ako kap kiše udari u poroznije tlo, veća je mogućnost stvaranja mehurića koji akumuliraju oslobođene čestice, što takođe doprinosi intenzitetu mirisa kiše.

Pomalo neočekivano, pokazalo se da se najslabiji miris kiše proizvodi kada kapi najjače udare o tlo. Prvo, zato što se takva kap mnogo brže upija, a silovit udar kapi obično znači pljusak, a samim tim i brzo nakupljanje sloja vode na tlu. Dakle, ako kap udari u već nagomilanu vodu, čestice koje izazivaju miris kiše se uopšte ne oslobađaju.

Razlog za istraživanje naučnika sa MIT-a, ako je neko mislio, nije bio samo da se ubije višak vremena, već kao rezultat istraživanja prisustva čestica u vazduhu, odnosno zagađenosti vazduha koji udišemo“, piše. 24 sata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.